Sous la gouttière du temple
y'a la romance
la saga du temps qui passe
le cortège des semelles de bois
le frisson des roseaux
le gond d'une porte
que l'on ouvre
et qui grince
demain ou après-demain
de rien en rien
les bras ballants
yeux levés
à l'horizontale
festons des nuages
hors limite du ciel
en syncope légère
sur le pavé d'argile
à griffer d'ongles écaillés
le passage des fourmis
en rivière d'être
vers le sans arbre
du sable ridulé.
336
Mon âge
assis contre l'arbre
regarde
boule de suif éteinte
u noć
un cataplasme en brise-glace
de retour de mission
de père et mère le descendant
au risque de connaître
flamme terminale
mes annales dispersées
un soir de grand vent
la carrière ouverte
i
dernier charroi
de mèche
avec le raisonneur apocalyptique
notre bâtisseur
notre fossoyeur
notre inventeur.
337
Discount plima
retrocedirana plima
odbrojavanje plima
deponovana plima
plima oporavka
hoću li vidjeti posljednju štucanje
klizite dole
padini gorse
pričekaj
ribnjak sphagnum
moja prepiska
u dobroj ekipi
jureći dalje
ne čekajući da umrem
ebbing crying
pod merkantilnim krovom
porodične veze.
338
Noir de noir
en l'écritoire souterraine
de corolle en corolle
tendre la corde
između psa i vuka.
Capter la prosodie
du glatissement des vautours
vertigineux voiliers
éboueurs de vestiges
sans soupçon
sans contre-façon
accablant de tristesse.
Surgissement des mains tendues
jaillies
blanches
de la paroi anthracite
aux reflets de lune
en retrait des lumières de la ville
au son du buccin
sentinelle drapée du manteau de cuir
que revêt le vacher
le fouet dressé,
viatique devant l'autel
où surprendre la faille avouée.
Le Grand Bédé se dresse
le chapeau de clown vissé
sur son front Frankenstein,
gorille à la quenouille
taguant sur tablette d'argile
les blessures de sa pensée,
traces cunéiformes
gravées sur le pas de porte
kap po kap
d'un ciel pleurant de se savoir aimé.
335
Na zelenom suncu
našeg detinjstva.
tekuća voda
od bunara do bare.
dva novaka
jedan mužjak jedna ženka.
slatki miris
prolećni mirisi.
Od vrha do dna
prikazana je figura.
Kraj pljeska
grize prašinu.
Vezani za barijere
epilog duge.
Loj u grlu
klizanje užeta.
Ivica želje
mrežu za slijetanje u ruci.
Sve prolazi
sve odražava prisustvo.
Ispred ogledala
veselo lice.
Nastavite sa onog što je teško
na ono što je nežno.
biti zaljubljen
sa samim sobom.
Nema teorije
samo intenzitet iznutra.
Grace
primamo ga.
Maman
prestani mi govoriti da to ne radim.
Prenos
štafetna trka.
Svaka duša je bogata
pažnju na druge.
puna leptira
ovi bestežinski glasnici.
Između metle i draka
zidovi se otvaraju.
Vrti vjetar
izbegavanje ćorsokaka.
Prije prave tišine
sweet romp.
Slušaj
vazduh za disanje.
334
Tako lijepo u hladu
i sašiven u duhu
- šepurila se ona
slamnati šešir
prema matričnim pogledima.
nastao
između mačaka između pasa
kratka iznenađenja
ne trepnuvši kapkom
cigareta u apostrofu.
Grumbled above
na sudu zgražanja
pećinske freske
njegove pozajmljene odeće
uhvaćen u zracima
od bicikla
bez štake
sa zvonicom
i drvenim branicima
da stoji uspravno.
Ona je cik-cak
od platana do platana
žablji jarak
pucajući u svoje gorke mehuriće
dok lutaš.
Bez ceremonije
čipka na vjetru
razderala je jutarnju maglu
ruke na traci za upravljač
tračak mimoze na nosu.
Tako lijepo u hladu
i sašiven u duhu
- šepurila se ona
slamnati šešir
prema matričnim pogledima.
333
Pas à pas, de voyage en voyage, au cercle d'un cirque que le sable isole la rumeur soulève les rideaux du spectacle. Entrée colorée, barnum bruyant, poussière soulevée du cortège animal, des passions de l'âme élevées aux pinacles des temples à démanteler, à mettre à la raison et métamorphoser. De sang et de couleurs, les cris furieux des Érinyes ont détruit les paysages de l'enfance, les lèvres d'argile des sources ont fait place aux buses de ciment, la pierre des protections a été arrachée, les haies ont été abattues, ispunjeni rovovi, le renard argenté ne retrouvera plus le centre, un vent mauvais rabat les grumeaux de terre vers les terrasses de pierres sèches, un vieux frêne murmure ses dernières dispositions. La nuit roucoule, soul golubovi previse kršenja ljudskog stanja, populističke laži zameniti pesmu pesnika, tragovi ratnih motora prati gvozdene cipele dlakavih, nebo se tamni, čak i drveće koje je izvajao zapadni vjetar legao u oluju. Vazduh je gadan, na zidu plača životni papiri zgužvan i usiljen na spojevima kamenja prekrivena lišajevima postati zadihano meso nasumičnog tzimtzuma. mršavih ruku, iz džepova da odgovara ogrebati zaborav, kolutajući očima isjeci vrijednosti duha, pavlaka šminka za klovnov osmeh naša posljednja lutanja. Bes obuzima po noći, u tišini, učinio ružnim dodavanjem oružja borbe i mržnje, mrlja podizanjem nove žetve, postati voljni saučesnik loše renesanse. Tu je i službeno bilje nego one prolećne, kolegijalno bilje ljubavnog poljupca rasuti u potrazi za velikim preokretom, komad hljeba na dnu torbe, voda u ciborijumu alteriteta. Podići ćemo Zvuk rikošeta, kamenčići bačeni na rijeku, dostupna tražiocima azila, izlazi iz našeg izgnanstva. 332
pamćenje kod apneje
četiri cvijeta na prozorskoj dasci
djevojčica na sve četiri
plutaju
razbijenog sunca
od mog brata, moj prijatelj, moj sin, moj prijatelj
saradnici
u zoru rascvjetalo drvo badema
kada nokat
precrtajte oštrom linijom
prolazak ljeta
buđenje karaule
na ravnici uređenoj
mudri frontispis
preko šume
prateće oko
bez sletanja
misli
idi gore zauzvrat
ovaj toranj katedrale
pucanje baštinske pletene korpe
opseg
na listu porekla
u procesu postojanja
viseće galoše
na krajevima mršavih nogu
kako ideš
zlatna prašina
ruke brisanje
žezlo zahteva
pobjegli tekstovi
puknuće kože
sumnja na sećanja
bez gladovanja
u ovoj mračnoj zemlji
gde žene, muškarci i djeca nakon sačme
tamjan svojom jasnoćom
pregršt uvelog cveća
raščupane kose
do sarkazma kaciga sa šiljcima
lomljenje potkoljenica izbijeljenih tijela
u cirkusu hitne evakuacije
kolica i snopovi koji odgovaraju
moja mala cura
Ja ću zapaliti vatru
još jednom
ispričati ti priču za laku noć
srebrni list
postavljeno na prozorsku dasku
plutati
na moru uspomena
ritual udvaranja
bijeli otvor blende
vrata ljubavi
gurnuti nježnim pokretom
daleko od obale
senka kolosalnog brijesta.
331
Flew
mladić sa cigaretom
u ovoj zamršenosti stepenica
a da se korak ne pojavi
u zamjenu za malu stolicu
sedi šta će ljudi reći
sa svojim dugim prstima
baci podsmijeh
štedljivo
trojanski konj
razbiti i ući
Vincentova soba
niz hodnik očekivanja
mačka skače po stolu
zagrlite djetetov vrat
odvajanje krajnjim pogledom
igra hiljadu i jednog iskušenja
noćna pećnica
podigao drhtanje
kolo obnova
u hladno jutro
ipak cauterized
mast ovih misli
sa zadivljujućim dahom
odricanja
na doku
a da voz ne razdire vazduh
njegove beskičmenjačke strkljivosti
akumulacija otpada sagorevanja
za djelimično
obnoviti gorljivo savijanje fauna
ispred djevice koja pjeva.
Iza prozora
zimsko drveće
izbegavao da se odluči na licu mesta
riječi ljubavi iz davne prošlosti.
330
A l'orée du songe
le père
tend la main
la mère
mains dans le dos
le chien
clôt la trace
l'enfant
se cache.
Au loin un moulin hollandais
au premier étage
les appartements sont ouverts
stubovi podupiru lukove
mliječno bijelo prekriva zidove
konj je spreman.
Jedan !
monte
obriši poslastice
gestom
ne zadržavaj smrt
budi vjetar u svježini vedrog jutra
budite blistavost svog prostora
štuca život
kinover sa grčem
budi raj u slavi
moje dijete
moj dijamant trenutka
u uglu usana
tačka osmeha
samo prilika za kavalkadu
samo trvenje sa večnim.
munja
znaš put
polako
osim interdikta
sklonosti senki.
Budi
smrznut na kalvariji oženjenih
meta istina
ovaj komad somota
gde da položiš glavu
oko za oko
pre suze.
317