Tako lijepo u hladu i sašiven u duhu - šepurila se ona slamnati šešir prema matričnim pogledima. nastao između mačaka između pasa kratka iznenađenja ne trepnuvši kapkom cigareta u apostrofu. Grumbled above na sudu zgražanja pećinske freske njegove pozajmljene odeće uhvaćen u zracima od bicikla bez štake sa zvonicom i drvenim branicima da stoji uspravno. Ona je cik-cak od platana do platana žablji jarak pucajući u svoje gorke mehuriće dok lutaš. Bez ceremonije čipka na vjetru razderala je jutarnju maglu ruke na traci za upravljač tračak mimoze na nosu. Tako lijepo u hladu i sašiven u duhu - šepurila se ona slamnati šešir prema matričnim pogledima.
Pas à pas, de voyage en voyage, au cercle d'un cirque que le sable encense la rumeur soulève les rideaux du spectacle. Entrée colorée, barnum bruyant, poussière soulevée du cortège animal, des passions de l'âme élevées aux pinacles des temples à démanteler, à mettre à la raison et métamorphoser. De sang et de couleurs, les cris furieux des Érinyes ont détruit les paysages de l'enfance, les lèvres d'argile des sources ont fait place aux buses de ciment, la pierre des protections a été arrachée, les haies ont été abattues, ispunjeni rovovi, le renard argenté ne retrouvera plus le centre, un vent mauvais rabat les grumeaux de terre vers les terrasses de pierres sèches, un vieux frêne murmure ses dernières dispositions. La nuit roucoule, soul golubovi previse kršenja ljudskog stanja, populističke laži zameniti pesmu pesnika, tragovi ratnih motora prati gvozdene cipele dlakavih, nebo se tamni, čak i drveće koje je izvajao zapadni vjetar legao u oluju. Vazduh je gadan, na zidu plača životni papiri zgužvan i usiljen na spojevima kamenja prekrivena lišajevima postati zadihano meso nasumičnog tzimtzuma. mršavih ruku, iz džepova da odgovara ogrebati zaborav, kolutajući očima isjeci vrijednosti duha, pavlaka šminka za klovnov osmeh naša posljednja lutanja. Bes obuzima po noći, u tišini, učinio ružnim dodavanjem oružja borbe i mržnje, mrlja podizanjem nove žetve, postati voljni saučesnik loše renesanse. Tu je i službeno bilje nego one prolećne, kolegijalno bilje ljubavnog poljupca rasuti u potrazi za velikim preokretom, komad hljeba na dnu torbe, voda u ciborijumu alteriteta. Podići ćemo Zvuk rikošeta, kamenčići bačeni na rijeku, dostupna tražiocima azila, izlazi iz našeg izgnanstva.
Pas à pas, de voyage en voyage, au cercle d'un cirqueque le sable isolela rumeur soulève les rideaux du spectacle. Entrée colorée, barnum bruyant, poussière soulevéedu cortège animal, des passions de l'âmeélevées aux pinacles des templesà démanteler, à mettre à la raisonet métamorphoser. De sang et de couleurs, les cris furieux des Érinyesont détruit les paysages de l'enfance, les lèvres d'argile des sourcesont fait placeaux buses de ciment, la pierre des protections a été arrachée, les haies ont été abattues, ispunjeni rovovi, le renard argenténe retrouvera plus le centre, un vent mauvais rabat les grumeaux de terrevers les terrasses de pierres sèches, un vieux frêne murmure ses dernières dispositions. La nuit roucoule, soul golubovi previse kršenja ljudskog stanja, populističke laži zameniti pesmu pesnika, tragovi ratnih motora prati gvozdene cipele dlakavih, nebo se tamni, čak i drveće koje je izvajao zapadni vjetar legao u oluju. Vazduh je gadan, na zidu plača životni papiri zgužvan i usiljen na spojevima kamenja prekrivena lišajevima postati zadihano meso nasumičnog tzimtzuma. mršavih ruku, iz džepova da odgovara ogrebati zaborav, kolutajući očima isjeci vrijednosti duha, pavlaka šminka za klovnov osmeh naša posljednja lutanja. Bes obuzima po noći, u tišini, učinio ružnim dodavanjem oružja borbe i mržnje, mrlja podizanjem nove žetve, postati voljni saučesnik loše renesanse. Tu je i službeno bilje nego one prolećne, kolegijalno bilje ljubavnog poljupca rasuti u potrazi za velikim preokretom, komad hljeba na dnu torbe, voda u ciborijumu alteriteta. Podići ćemo Zvuk rikošeta, kamenčići bačeni na rijeku, dostupna tražiocima azila, izlazi iz našeg izgnanstva. 332
pamćenje kod apneje četiri cvijeta na prozorskoj dasci djevojčica na sve četiri plutaju razbijenog sunca od mog brata, moj prijatelj, moj sin, moj prijatelj saradnici u zoru rascvjetalo drvo badema kada nokat precrtajte oštrom linijom prolazak ljeta buđenje karaule na ravnici uređenoj mudri frontispis preko šume prateće oko bez sletanja misli idi gore zauzvrat ovaj toranj katedrale pucanje baštinske pletene korpe opseg na listu porekla u procesu postojanja viseće galoše na krajevima mršavih nogu kako ideš zlatna prašina ruke brisanje žezlo zahteva pobjegli tekstovi puknuće kože sumnja na sećanja bez gladovanja u ovoj mračnoj zemlji gde žene, muškarci i djeca nakon sačme tamjan svojom jasnoćom pregršt uvelog cveća raščupane kose do sarkazma kaciga sa šiljcima lomljenje potkoljenica izbijeljenih tijela u cirkusu hitne evakuacije kolica i snopovi koji odgovaraju moja mala cura Ja ću zapaliti vatru još jednom ispričati ti priču za laku noć srebrni list postavljeno na prozorsku dasku plutati na moru uspomena ritual udvaranja bijeli otvor blende vrata ljubavi gurnuti nježnim pokretom daleko od obale senka kolosalnog brijesta.
Flew mladić sa cigaretom u ovoj zamršenosti stepenica a da se korak ne pojavi u zamjenu za malu stolicu sedi šta će ljudi reći sa svojim dugim prstima baci podsmijeh štedljivo trojanski konj razbiti i ući Vincentova soba niz hodnik očekivanja mačka skače po stolu zagrlite djetetov vrat odvajanje krajnjim pogledom igra hiljadu i jednog iskušenja noćna pećnica podigao drhtanje kolo obnova u hladno jutro ipak cauterized mast ovih misli sa zadivljujućim dahom odricanja na doku a da voz ne razdire vazduh njegove beskičmenjačke strkljivosti akumulacija otpada sagorevanja za djelimično obnoviti gorljivo savijanje fauna ispred djevice koja pjeva.
Iza prozora zimsko drveće izbegavao da se odluči na licu mesta riječi ljubavi iz davne prošlosti.
A l'orée du songe le père tend la main la mère mains dans le dos le chien clôt la trace l'enfant se cache. Au loin un moulin hollandais au premier étage les appartements sont ouverts stubovi podupiru lukove mliječno bijelo prekriva zidove konj je spreman. Jedan ! monte obriši poslastice gestom ne zadržavaj smrt budi vjetar u svježini vedrog jutra budite blistavost svog prostora štuca život kinover sa grčem budi raj u slavi moje dijete moj dijamant trenutka u uglu usana tačka osmeha samo prilika za kavalkadu samo trvenje sa večnim. munja znaš put polako osim interdikta sklonosti senki. Budi smrznut na kalvariji oženjenih meta istina ovaj komad somota gde da položiš glavu oko za oko pre suze.
prošetao Sur le chemin entre les blésPiquetés de coquelicots, bleuets et margueritesHouppes céréalièresQue le vent peignait, D'amples ondulations, Vagues d'un océan bruissantExhaussant le vert tendre des épis. Il y avait le don de soiL'abandon à la natureLa vie dans son mystèreEn sa sainte coquilleAu gré du sourire d'un soleilClignant des nuagesÀ mesure de son avancée. Il y avait l'ancrageDe la maison de pierres noiresVaisseau familial arriméEn bout d'horizonDerrière la ruine des Matillou.Il y avait la chaleurDu grand'pèreDes parentsDes enfantsTissantLes paroles de siesteEntre journal et tricot. " Il faudrait planter un frêne pour avoir de l'ombre. " Ce fût fait. 329
