• 

 U pješčaniku lastavica
 svuda ima djevica
 na periferiji i u otvorima
 postoje zraci svetlosti i čvorovi senke
 za decu runde
 njihove ruke kopaju po prašini anđela
 sa oštrim mirisima .

 U pješčaniku lastavica
 postoje slike Epinala
 preko plavih glava
 tako da ptica koja brzo leti
 uhvati ga
 za nekoliko potpisa dodatno zagrebati plavetnilo
 i spuštaju se na predvorju kuća
 farandol koji pleše .

 U pješčaniku lastavica
 ima zlata ispod peska
 i korijenje drveta u radosti
 potonuti u izobilju
 bezbroj obojenih tačaka
 na licima djece grada
 ostao budan
 prodornim krikom migranta .

 U pješčaniku lastavica
 postoje plastične fotelje
 oštećeno vremenom
 nego lokva kiše
 stavljen na bijeli sto
 učiniti da izgledaju
 graciozno
 od lastavice do kade
 pomiješane kapljice i perje
 skoro razigrano dete .


 175 

Čovjek je neodvojiva celina. Kroz integraciju tijela, uzimajući u obzir psiha povezana sa dinamikom otvaranja svesti u perspektivi duhovni, covek je jedan. Ova tripartitna vizija ljudskog bića je konstituisana by : tijelo-CO-, blade-AM-, um-ES- je neophodno da budemo deo našeg puta rasta bića, za čoveka “coames” .

Le corps n’est pas le tombeau de l’âme comme le pensait Platon, već muzički instrument inspirisan Duhom. U našem pristupu, être spirituel ce n’est pas échapper au corps mais s’ouvrir dans son corps à l’action de l’Esprit. Le corps traduit, d’une manière palpable et physique ce qui est autre, šta je metafizičko, ce qui est impalpable et invisible . Le corps nous met en contact avec la réalité et nous permet un premier déchiffrage de l’univers qui nous entoure. Od njega, mi možemo vidjeti, entender, dodirnuti, osjecati, probati. Par nos sens nous accueillons des informations tangibles, informations qui peuvent nous faire accéder à des plans subtils .

Jevreji imaju jedinstven pristup ljudskim bićima. Ils le considèrent comme un tout : la chair (predviđeno) pénétrée par le souffle (nefesh) où la chair est moins la chair-viande que l’Homme tout entier dans sa dimension cosmique et la “nefesh” la vitalité de la chair, šta ga pokreće. Tamo, la chair ne se saisit jamais séparée du souffle. La chair sans le souffle n’est plus chair mais cadavre .

The Biblija takođe uvodi koncept of“Kiša” SZO kvalifikuje Duha Božijeg, okrepljujući dah. Ovo “Kiša” podstiče nedovršeno stvorenje koje trebamo biti dio dinamike ostvarenja, rasta bića. The “Kiša” omogućava uspostavljanje koherentnost dva sastavna dela čoveka, “predviđeno” i“nefesh” . Ona ih daje energiju .

Les Grecs ont perçu que la distinction entre l’esprit et l’âme s’avère essentielle. Platon pensait qu’en son intériorité l’âme prend conscience d’un quelque chose d’autre, elle est au-delà des considératins bassement matérielles, njegove težnje ka transcendenciji . Cette dimension de l’âme, pozvao ju je “nous”. the “nous” est apparenté à un organe de vision. On je mogućnost, au sein de la psyché de poser un regard sur les éléments de la psyché .

Naziva se i gornji dio duše ili fina tačka blade, le“nous” identifikuje se dubokog srca kao sposobnost za tišinu, savesti i odlučnosti. Kapacitet unutrašnje tišine ili “Isihija” eksperiment u meditaciju i molitvu, karakteriše stabilno stanje postojanja. Kapacitet savesti, izražavanja i govora omogućava Čovjeku da postane svjestan njegovih unutrašnjih pokreta i da ih može imenovati kao što su raspoloženja, njima emocije, osjecanja, strasti. sposobnost donošenja odluka i određenje je ta sloboda koju čovjek mora registrirati i ostati u unutrašnjem dinamizmu bez ometanja traženja od svijeta ili da se dopusti da budemo skrenuti parazitskim mislima .

Tada je Duh, le “pneuma”, Grčki izraz koji znači dah koji dolazi od Boga dolazi da energizira biće. Il éclaire toute chose. Nous sommes alors des êtres en devenir d’être réellement des êtres vivants . Na nama je da ne promašimo cilj, da nas ne zatvaraju, da se rekonfigurišemo u skladu sa sopstvenim ličnim identitetom, d’accéder à notre propre désir, à notre propre manière d’être car la parole de chacun d’entre nous est essentielle pour l’ensemble .

Upravo kroz ovaj pristupčovjek “coames” da možemo napredovati ka unutrašnjem pomirenju, temelj čitavog relacijskog života smirio .

174

• 

  Niktalopa i Noktambul zajedno su hodali ruku pod ruku ruku ispod zrna u prolazu .

Odrpani i van reda bili su zbunjeni sa salamurinom koju je nepoćudni tajfun izbacio dan ranije na aveniju okultne aktivnosti .

U stanju da zauzme stranu kada je dan bi došao, jedan po previše štapića, drugi pozivom na milost Božanstveno, natjerali su one oko sebe da izađu iz svoje rezerve, at sila naleta magle, otvori usne chafouin sunca .

Galeb je plakao dok je leteo po glavnom jarbolu škuna . Oblaci u sporoj pretpostavci kretali su se u nestvorenom situacija .

Ne zamarajući se humanističkim mislima Nyctalope i Noctambule su gurali nerazumno da budu samo izvođači diskretni radovi, zauzet laserskim snimcima za transformaciju male figurice gestikulacije iz djetinjstva u spreju šarenih krhotina .

Sarabandes, zvuci lupanje vrata, soft plikovi od ribe, brbljanje podrigivanje iz grla u agonija ; sve je bilo spremno da se još zagrli pred noćnu hladnoću .

Ovako su pričali Niktalopa i Noktambul na obali mora da zamagli mozak, prilikom uočavanja u letu galebovi, mudri glasnici koje je za sobom ostavilo nekoliko razbojnika, the beskonačni dani .

173

 Science de l'écorché des choses et des formes
 osim onoga što je rečeno i shvaćeno
 en distinction simple
 život u komadima
 pesama i povika u neskladu
 kože u jednom komadu
 na demo stolu
 zauzimanje svih pukotina
 ispod brezove kore sa klinastim znakovima
 bez trunke prostora slobode
 sve je pokriveno kombinovanom vatrom
 objašnjenja
 listale otvorene knjige na vjetru fragmentiranih oltarnih slika
 ovom žeđom za znanjem  .

 Vision de la ronde éternelle
 krug protiv kruga
 na pesku van vremena
 da će more izbrisati svojom pjenom
 konji će biti pušteni na plažu
 zveket talasa i tanga
 na njihovim sirovim stranama
 višestruki otvoreni plamen
 élevées en salve de lumières
 zove sunce
 sferna percepcija onoga što jeste
 onoga što je bilo i što će biti
 jedan korak samo jedan korak
 a onda i vihor
 pametno orkestrirano od strane ovih talaca
 sposoban da izobliči zvuk olifanta
 kada je tako malo vjernika
 d'un soleil terminal  .

 Union des paradoxes
 izvan gradova okruženih moćnim zidinama
 muškarac i žena u njihovom susretu
 preduzeti sa spokojem
 sa spojenim rukama
 odlazak onoga što prijeti i raste
 zov krajnjeg sjaja
 koža dostupna bijeloj zori
 na difrakcije prizme razumevanja
 nema snage osim one rastvaranja arpeđa
 svetinji nad svetinjama duha
 slobodan od svakog govora
 prema tihom govoru  .


 172