Mi hodamo    
opet i opet    
na padini plaža    
od jutra do zalaska sunca.       
 
U daljini će se uzdići preporod    
biće smeha u bašti    
lokvanja će se mjehurići     
ispod očiju žaba.        
 
Sunce će sipati poslednji skok    
ispred naizmeničnog mosta    
malo karmina    
očisti poljubac od oblaka.        
 
Pogledaćemo jedni druge    
osmeh ispod kulisa od maline    
plave oči će organizovati odlazak    
u svetlo jutro poslednjeg dana.        
 
Lice je napuklo od gunđanja    
skaču sa drveta na drvo    
pipajući    
bakin javorov sirup.        
 
Do reka    
praznična voda ugašena    
će teći nazad kroz poklopce šahtova    
bez spajanja emocija.        
 
Ublažite svoje impulse    
ostavimo mesto čistim    
za nasledstvo    
prestanak svih aktivnosti.        
 
Nekoliko sekundi je dovoljno    
da živim zauvek    
da nastavim hodati    
pod bistrim oblakom duha.        
 
život nikad ne prestaje    
nijedna smrt nije večna    
na drugoj strani papirne pregrade    
meta drugog života u našem životu.        
 
 
645