Dans une boîte à chaussures   
sous le pommier du Japon   
au milieu des feuilles tombées mouillées sur le pavage   
Grand Chat était là.      
 
Son corps palpitait   
rose de peau   
sans poils.      
 
Je me suis incliné   
pour effleurer du doigt
son corps nu et tiède
puis penché contre sa tête                
nous regarder   
lui et moi   
et ses yeux pleuraient
et mon cœur s'ouvrait.            
 
J'ai délicatement frôlé ses vibrisses   
il a légèrement tourné sa tête   
m'a fait un petit clin d'œil   
un signe   
pour me dire que là où il était   
ça allait.      
 
Accomplir un nouveau tour   
est innocence de l'enfance   
pour revenir à soi   
et préparer une nouvelle naissance   
dans le cercle parfait   
comme la lune croît et décroît   
en pulsations renouvelées   
en perfection   
pattes agiles et griffues   
à bondir sur la terre   
et la creuser.      
 
 
869

Pas de bruit   
plus d'images   
ainsi font font font les petites marionnettes   
de la cave au grenier   
quand le jour devient souvenir.      
 
La pellicule d'acétate se détériore   
au passage du temps   
qu'une main a oublié   
dans le placard du passé   
entre vaisselle ébréchée et vieux papiers.      
 
Les pas ne feront plus craquer le plancher   
la montre sera retirée du poignet   
finement attachée au cou   
la croix déposée   
sans que la peau frémisse.      
 
Le chien sera silencieux   
dans le coin de cuisine   
replié sur lui-même   
à lever le museau   
quant passe la fermière.      
 
Page après page   
ils lisent mes poèmes   
à haute voix   
au lamellé-collé d'une moue de circonstance   
qu'un voile de tulle évente.      
 
Nous déplierons la carte routière   
sur la table d'orientation   
pour rentrer à la maison   
zadnji put   
avant la nuit.      
 
 
868

Nije teško
priznati postojanje
ovog kristalnog lustera
cvjeta ispod drvenog plafona.      
 
Nije teško
čitati i pisati
jutro obilježeno svetim
gest oslobođen moralnog smisla.      
 
Nije teško
za tri drveta u majskom soku
za borbu u životnom prostoru
izbezumljeni talas uma.      
 
Nije teško
nagovještavaju povratak pastorala
kad pred ogledalima budućnosti
neočekivani i neopisivi zaokret.      
 
Čiji prvi korak
iz ljetnog vrijeska
tako da je zahtjev ispunjen
do nepoznate obale
poštovanje čuđenja
koja izrezuje komad po komad
emeritus kartograf zagrobnog života
u magičnoj večeri
krajnji aplauz.      
 
 
867

Sa ljekovitim biljem
potrebni mirisi i svojstva
puna opterećenja
sijalice sa speltom
na rubu slamnate kuće
to je prag za uplatu   
lutanje životnog toka
a da o tome ne razmišljam loše
ako ne i propusnica Compostela
prašnjave noge
posudili hodočasnici
u društvu noći   
kliringa
prve poruke
vezu između tela i duše
te naslijeđene sile
mimo linije fronta
začarane vibracije
dahom i duhom
okolnosti
sa hijeratskim dinama
dobrodošle praznine
od malih likova
povezi preko očiju
otvoren kofer
u žurbi s mirovnom ponudom
mjeseca u kukama
nad milovanjem brda.      
 
 
866

S mirisom šumskog luka
ključ Tournemire
vikala je senka šipražja.      
 
Nemjerljiv u traci ogrebotina
plijen se trošio
ispred zavođenja spremnog za nošenje.     
 
Tako da vjetar duva ravno
dok se slatke stvari povlače
potrebne su brze bore na uvenulom licu.      
 
Preklopite istrošene nokte
do uzbuđenja govora
obogaćuje naš pogled.      
 
Nema se mnogo za reći
u delikatnom držanju
ispred proboja Nevidljivog.      
 
Žale se na odugovlačenje
prst na obaraču
talasasta obećanja
kad pukotine popuste
i to u zastoju
grize usne od krvi i plače
zabacuju podsmijeh udesno
dok se s lijeve strane uzdiže novi svijet
njegovog unutrašnjeg kolege. 
 
 
865

To je tvoj glas
da su rođene svjetlost i sjena
dijete moje iz dubokih pećina.      
 
U transu
u šupljini bazena na tlu
Nacrtao sam šta je ispravno.      
 
Vjetar je skupio jesenje lišće
uz odbrambeni zid
ispod estriha kestena.      
 
Moćna i beskrajno udaljena bića
odgonetnuo enigmu očiju tijela
nagovještavajući odstupanje od normalnosti.      
 
Bez greške
tačka unapred
na putu ka jedinstvu.      
 
Balansiranje na pragu
otpuštanje nečeg krajnjeg
između tuge i ljubavi
na rubu svijesti  
izašao sam u munjevitom vihoru
vezan za duboko plavetnilo senzacije
do koje je spektralna praznina pokušavala doći
pre jutarnje zvezde
je ispred malteškog križa.      
 
 
864

Da volim ventile
Aktivirao sam flautu kralježaka
akroterion postavljen koso
na vješalicama sastanka.      
 
glavu u zvezde   
ove sirove noći
smeh kamenja
je bilo mjesto za blagdan.      
 
Vila je udarila obraz
pjenušava kvarc
na vrhu grubog granita
obnovljenog suroita.      
 
Riječi replika
ažur od gutljaja meda
milost urezana u tvoju dušu
bio nosilac proročanstava.        
 
Zveckanje suncobrana
otvaranje gloop yum slurp
blizu francuskog prozora
Buda se probudio
u liniji svetlosti
traka za glavu od gipura
takva druga priroda 
svuda oko glave
u hitnosti večnog odlaska.      
 
 
863