Massive attaque
des chutes de mots
en naissance du jour
flèches de vérité .
Cahotant en chemin
de sable et de poussière
la carriole hoquette
la mayonnaise prend .
Que m'importe les clés
l'avenir n'a de fin
que cette mise en bouche
l'espérance abrégée .
Déversoir à point nommé
le ruisseau sourcille dru
dans le ravin des emmurés
au souple écart d'un flux de mai .
S'en remettre à la vie
tirer fierté du fait exprès
ignorer le piège des offices
être l'élu inconnu .
Un sac pour cela
les mailles laissant passer
la mousse et l'élixir
de tant et tant d'amour .
A cru sur le dos de la rosse
embrasser la queue du mickey
en descendant la pente herbue
jusqu'au torrent des attentes .
Sceller la lettre et l'esprit
appel d'une nuit d'ébène
ouvrir la talentueuse bedaine
... de neige fine .
273
All posts by Gael Gerard
inteligencija želje za životom
Ove noći
živjeti u tijelu i u mislima
da srušim zidove
da se razume .
Ponovno fokusiranje je na raskrsnici velikih osvajanja .
Izgled je najavljeno truljenje ,
podizanje paklenih kapija ,
artefakt iz drevnih katastrofa .
Pažnja
neizgovorivo ime
da li je ova pokretna grobnica sa više ulaza
uznemirujući neuredan čovjek .
svest o postojanju
pozdravlja pristup stvarnosti .
Dajmo ljubavi
kako voditi ljubav .
Budimo transparentni .
Ispraznimo naše prihvaćene suze
Ostanimo zaljubljeni .
čovječanstvo ,
bogovi i njihovi obredi koji nas podsjećaju .
Imajte oštro oko
fokusiran na živi svijet .
Izađimo iz ponora .
Kreirajmo vičući
nove zvezde .
Naše krvave rane
vodićemo do jezika ,
gdje živjeti zdrav razum na otvorenom moru
i poriču sva vjerovanja .
Prije inteligencije želje za životom
hajde da budemo petao unapred nacrtanih horizonata
nego ceo zivot
zastupljeni , čvrsta i nestabilna vera ,
liječenju naših unutrašnjih pejzaža .
Dato mi je da budem .
Kod modiliona kreveta nudi nam se bestijarij
svježe i rustikalno u svojim cvjetnim aranžmanima ,
samo jedan gest ,
... konacno slusaj ....
Jeste li razmišljali o tome da budete slobodni ?
271
À point d’heure en marge
Placi braće i sestara koji se grle
u toplim krugovima
na ljetnim rubovima
mršave ruke pomadaju tijesto
poljsko cvijeće
šareni oblaci
cepajući svoje kabanice
za jedinstveno slušanje
i skoči na sedlo
mineralne crkve
da ogledalo auskultira
čudan obrt
na vrijeme
gorućih reči
spora prašina koja se kotrlja niz sunčevu zraku
miris ispunjava prostoriju
nema pristojnosti
nego živi oblici i rane koje krvare
zvuci i svetla uglas
sitno oko koje isporučuje kohortu jezika
remen za hvatanje
zatvarajući nepobitnu misteriju
neviđeno lutanje
crtanje crno na crno
na raskrsnici osvajačkih pohoda
znak dijeljenja koje dolazi
na platnenoj torbi
drže na udaljenosti do ruke
kao viaticum .
269
Sylvain Gerard . rad 4 – Andska flauta za kosmonauta
Sylvain .
Andska frula na izlazu iz garaža
mali čovjek uspravno na svojim osloncima
drsko lice
a opet nepogrešivo optimističan
zaljulja se i vrati se
ova bradavica na nosu
deo u prostoru
iz njegovih pojaseva vazdušne cevi
pokazati stazu karavan-saraj
gde se zaustavljaju kamile nejasnih dokaza .
Čistili su ispred svojih vrata
šiljate strelice poruge
neodoljiva ljubav
vaših osetljivih kolena
O moja slatkooka tamariska ljubavi .
U razgovoru sa lijenošću
bili smo goli
dahćući za velikom katastrofom
pokolj do srži
preko ponora
u agoniji
ispunjeni rovovi
trpkošću kanalizacije koja se osipa.
Onda je vrijeme protiv svjetla učinilo ostalo .
Odbačeno tijelo nas je odvelo
na vrhovima prstiju
mrtvi otac i sin
ptice su sklopile krila
brže pratile jedna drugu
oblik i smisao dat životu
ruke i usne pritisnute na staklo
šapućući tablicu množenja
na magli hladnih srca .
Moje dijete
vrata i prozori su zatvoreni
ponor sadrži klicu
kutije bez kočnice i bez refrena
razbijen dlijetom
moji krvavi prsti
hvatajući oluku
ovaj šator drvenastih voda
izložena letu čvoraka
odvezli ostavljeni
prokleta lepotica
snažnim koracima koji se završavaju jednim skokom
ispod mosta Grenelle
pokupivši nekoliko kuglica uglja u velikoj crnoj torbi za kupovinu .
O sine
žicu po žicu
stubovi soli
to remeti izgubljenu riječ
između vidljivog i nevidljivog
suva stepenica sa katancem
pneumatski prolaz vaših invalidskih kolica .
270
( Crtež Sylvain GERARD )
Dis ! šta živiš kada živiš ?
vidim, ja cujem, mirišem, dodirujem, grlo mi je suho, toplo je .
Dan je mokar od rose,
svjetlo je bijelo,
les feuilles fraîches des arbres en printemps sont affamées de beauté .
I menjam se,
svake sekunde menjam se .
Ja evoluiram,
Vozim glasno i čistim dah univerzuma,
i svijet se mijenja u meni .
Pijem rezonantnu prozirnost,
i šaljem .
Moja misija je da prenesem ono što jeste
nasumično od iskre zgrade .
Strpljenje, strpljenje,
moje kosti pucaju
tavani su prazni,
reč otvara otvor grla,
Raširio sam jedra kneževskog rala,
i dopuni dato .
Moje tijelo .
I sreća je imati telo .
Tijelo okeana sa iscrtanim mjehurićima zraka,
i to je prilika da budete u napetosti
do ušća vječne zore .
To je kroz ličnu praksu,
suprotno čučenju u senci ,
šta dočekati jutarnju hladnoću,
otvori krik života
daleko od ljubavi-ništavila koja je bila naša .
moje najdraže biće,
ovaj svet u meni,
viši od mene,
drugi ja .
ja sam tvoj .
268
Tendre la main vers le reflet vivant
ljubav ne reci cet horizon ovu boju , Ne pas saisir le téléphone i poznajem te samo kroz bol odsustva . Noć , na samom izvoru predrasude i povlačenje , Errer par temps de pluie pod olujom krvi da zapamti pritužbu i prigovor . Večni vazdušni mehur hajde da slušamo pogledajmo oko sebe , Accusés de finitude triste budućnost se tiče nas mi smo nosioci dijaloga jedni s drugima . Voljeti bez davanja tratinčica i različak a da čak i ne zagrize plod sukoba bez reči ljubaznost a da ne napravim prvi korak . Zadrži u sebi buntovničku brigu iz debla uspomena ta kantana se ne otvara rizikujući da živim nepopravljivo . Tiho , čelo uz rub bunara ponuditi nebo i zvijezde , dopru do živog odraza , ovu milost biti glavni . 267
Peindre ses fenêtres à l’encre bleue
Obojite svoje prozore plavim mastilom.
Čuvajte kandžu jasena.
Suivre les gouttes d'eau tomber du toit.
Pokazujući na fazana koji je sjedio na klimi u vrtu.
Puiser l'eau de la fontaine dans les seaux de zin.
Vrati joj ukosnicu u kosu.
Escalader le tertre exposé au vent du nord derrière la
maison.
Umoči mu kopita u svježu balegu.
Ne zaboravite vuneni šešir.
Après l'orage faire naviguer les bateaux d'écorce de pin
sur la flaque d'eau.
Surprendre les grands parents évoquer au coin du feu mon
père et mes oncles.
Poređajte sočivo u veliku smeđu posudu.
Biranje i jedenje ljute ikre.
Sjednite na kamen ispod prozora s rešetkama.
Napravite lisnato pecivo u pradou.
Branje trave za zečiće.
Odaberite štap.
Pređite rukom preko grube kože krava.
Pogledaj njihove velike tužne oči.
Povremeno, plakati sa njima.
Revenir de l'abreuvoir par la côte en tenant la queue de
la Mareuille.
Podsjeti pse, Riquette i Champagne.
Čuj kako gvozdena barrou tone u njegovu kočiju .
Popnite se na stolicu uzmite sir ispod plafona.
Otvorite veliku fioku sa pitama od hleba.
Idi izvuci vino iz bureta preko rupe.
Ta duga šetnja do nedjeljne crkve.
Le cadre de grand-père chargé de ses médailles
militaires.
nisam znao , Nije mi rečeno.
Da su veliki morali da brinu o malima.
Idem na obaveznu dostavu.
Klepsidra vremena je obrnuta.
Tišina.
Cette levée de poussière provenant de la route en terre
battue.
Na jakom vjetru držite šljokice spremne da odlete
Idi na bicikl.
Disparaître dans la forêt de Laroussière entre pins et
genévriers.
Čuj vjetar kako govori.
En cadence.
L'horloge frappe le temps de son battant de laiton
brillant comme un sou neuf.
Nisu se okrenuli kada sam ih pozvao.
Hors la brume matinale émerge la mise en demeure de nos
ancêtres.
La terre se craquèle.
Kroz pukotine se uzdižu uspomene.
Zagrizem jabuku.
Jabuka se saginje mojoj senci.
Elle parle de ces cendres répandues sur le pas des
portes.
Poslednji krik ljubavi ispred svlačionice.
Na polju uspravnih stubova.
Na putu da budemo zelena livada budućih generacija.
Fleur parmi les fleurs le soleil ouvre et ferme ses
corolles fraîches.
La Lande de ses herbes rêches presse nos têtes contre son
sein.
U daljini otisak planina.
Vodi iz Cantala, le Puy Mary.
Angelus odjekuje.
Pred tihim glasovima naši se prsti spajaju.
Vienne le temps de changer l'eau des fleurs.
265
samo hir bića
U zgužvanim talasima
životni štit zaklanja vid
zajedljivi sweeps
plače mudro kamenje .
Vjetar uznemiruje moćnom brzinom
žbunasti okviri
dosadne kapi ulja
kopajući po prljavim licima .
Završiti ničice geodeti
sa suvišnim retrovizorima ,
sekvenciranje ,
brutalan je elementarni napad .
Obriši im njušku
psi sa podignutim usnama
na raskrsnici .
Grupirajte djecu
ispod nadstrešnice
jak od dominiranog straha .
Zvuci vrištanja
postati hullabaloo
u vitkosti sna .
Sve odgovara ,
ljudi ,
duhovi prirode ,
ti nerazumni glasovi ,
direktno uputstvo .
Miris zemlje tjera prašinu ,
koža otvara usne ,
oblaci gusto pišaju mlijeko bogova .
Vidljivo postaje nevidljivo ,
nevidljivo postaje vidljivi svijet .
Kreacija je buntovna pod svojom maskom ,
kreacija je predivna ,
esencija izdiše slatku pjesmu ,
Ja sam glup ,
iscjeljujuće djelovanje .
Upaljena lula ,
Nudim svoju dušu ,
i ustani ,
u njemu ,
u mom privatnom ,
između mrtvih i živih ,
samo hir bića .
266
Sylvain Gérard. rad – 3 – Le singe pensant
Ligne de partage des eaux entre l'homme et la bête passe le flux des pensées muettes sa grosse patte par dessus le souvenir en élargissement d'être à effleurer la flamme unifiante . Gare au monstre pulsions et fantasmes assortis en chacun de nous offrir la pulpe amère au plus offrant des passants de l'éveil . L'homme au chapeau et lunettes Harold Lloyd réincarné bredouille de ravissement la fleur en bandoulière les onomatopées d'une marche nuptiale vers l'autre rive apparue . ( Rad Sylvain Gérardom . ) 264
Eloigne toi et me viens
A l'origine , Le contact avec les puissances de l'esprit , Une porte béante , Un bouche à bouche avec l'éternité . Je conjure à sang frais Le couteau dans le ventre de mon fils , Pharaon des orages à venir . J'implore la grâce En repli de l'enfant éteint , Que claque le briquet Au sursaut d'une dernière nuit Sans bagage Avec l'infini pour ciel de traîne , Ma vie au creux des vagues froides , Le crêpe du deuil , Sur la plaine des silences Que parcourent à petits pas Les saintes femmes . 263