vrsta fenjera rumenih obraza Sourire étoilé éclaire les entrailles čipkasto lice poprskano mlijekom nežnost uz rame mačka ti se omota oko vrata. bezlisnog drveta le rouge ronge les lèvres mala suva jezgra koje pogled zaokuplja raspuštenu kosu sa zrelim stomakom crvenokosi svrab da se nosi pred oltarom glas dobrih devojaka previse neprozirna stakla sa zagrljajem klekni na pijesak lice dole plakati da budem kamen zvjezdani kolac u nebesima d'une gymnopédie.
Moja kćerka moja mala moje vječno dijete Karmin nazad moje dete od borovnice koju sam iščupao iz utrobe njegove majke. Onda je došao brat. I napustio sam zamak po želji drugog čoveka zadržavajući samo raštrkane udove čije sam telo rekonstruisao Pali Oziris nekoliko vikenda izvini što ne znam održavajte toplinu u kaminu u mojim beskorisnim rukama fina prašina koje vetar nosi u dugi hodnik kajanja. Tada su se bronzana vrata otvorila neki krvavi tragovi na hladnim zidovima Ja sam napredovao percepcija trepereća svetla na drugoj strani iza visokih šuma mojih nerazumnih strasti. Voz je ušao u slobodnu zonu kočnice su zacvilile mlaznice parezamaglio prozore sa kapcima. Nastupila je tišina vrane su graktale glasovi su vrištali. Prošla je linija razgraničenja Znao sam da ništa neće biti kao prije. Neke iskrivljene namere nije mogao odgovoriti na vaše zahtjeve kući djetinjasti rukopis na ružičastom papiru van vidika duž planinskog puta dijeleći moje neprospavane noći zvijezde i mjesec u ponudi pas zalijepljen za repove bez osvrtanja Otišao sam. Prekrštena trobojna vrpca race over u lavirintu lutanja Morao sam da pronađem majku zemlju miješa atome spremne za recikliranje. Ja ću ustati vazduh će biti hladan srce će krvariti koraci će biti užurbani da pronađem saputnika u nastajanju memorijalni poziv na red moj prijatelj duplo predajući mi krunu cveća moja devojka u mandorli moja mala moje vječno dijetemoja bluenette koje sam sakupio iz utrobe njene majke dan radosti. 351
Na sirene kamenčići bačeni na mjedene kapije planina zamrzava riječ.
Jednako udaljena od brana mjeriti potisak i veličinu udara a da senka ne dođe. Imaš krvi na odeći zategnute pertle napraviće prisilni marš. Podigni mjesec na kandžama morski ćilibar. Vaši koraci prate ivicu staze sitni kamenčići odvrnuti misli vire iz naprtnjače.
Stisni kočnice biti brimborion zamki biti visok na pljusku. Odustani i dođi kod mene Calluna sirovih prerija Nudi se zaplijeniti.
Tiha noć puna knjiga svuda okolo ~ ipak kašljem. Mačka na svom mestu mala djeca spavaju ~ tik-tak budilnika. Zevam i češem se koža tera mesec da peva ~ sedeći razmišljam.
Pokretne stepenice težine prozora van vremena se odražava tremor. Efemerni sloj spojene misli ortogonalni poredak razgrnutih mirisa navedite korake pristup antifonu vikali su anđeli privezano sklonište pukotine zaborava lanci stružu zemlju ad hominem ekscesi.Pjesma i onda nista samo znoj volovi na poslu. 347
Prijatelj bezdanskih potoka leapfrog života u srcu da li želiš da postaneš glas među glasovima ti koji si mnogo više od tebe ti koji si metamorfoza u retikularnoj pulpi da ruka drobi postati sutra.
Pređimo brd puna i labava hajde da postanemo krv i razum krvavi konj od talasa do okeana u stisku želja da vetar čini dela korijeni narodnog slikarstva sastanak na dodir dana da se tragalac odriče i kori sa oca na sina devojka vremena budite vjerni gorljivi na formant pamćenja.
Margelle des motsaux portes souterraineseffluves lasseskoje vetar nosi sage renaissancedes sons de l'enfanceprésence chériedes cerises en printempsque la dent croquemitaines dans les pochesde notre avenirsous l'ombre des platanesna katedralnom trgu la morsure du froidatteignant le tréfonds de l'âmesouplementparmi les graminéesun souffle sur ta mainen descente du soleilkao u prolazu. 345
Les mots qui nous viennentnous font être. Ils sont là, en bouche, d'encre vêtus, et labourés de près. Pourtant, telle l'abeillecette envie d'être, dans le sens du vent, au plus près du nectar, nous obligeà pousser la charrue, neumoljivo, jusqu'au bout du champ, juste les mots advenus. 344
Voix d'entre les galets prise tôt une pincée de miel sur l'haleine du vent de mai.
Grande femme aux jambes fines posées en asymptote contre le cœur à l'unisson. Unique pressentiment des courtes pailles rassemblées à la dérobée u šupljini umornih talasa.
Les arpèges de la guitare accompagnent d'un soupçon de couleurs armoriées le pavois des rencontres.
A foison les purpurines lèvres de mon amie du fond des bois lèvent la voix d'entre les voix. Toutes voiles dehors vers le frémissement d'un printemps en portance sous la brise.
