Haute horlogedizanje soka, sur les dalles la marcherompt le souffle de la bête. Se recueillent les frèressous leurs capuches de bureprès du baptistère, refuge des chrismés. Suppliantes, les âmes volettententre les piliers de la nefabeilles bourdonnantes en crépusculela nuit bientôt de silence présente. Les ancêtres seront honorésle pain rompusur les dalles propitiatoiresdes mondes soupirants. Na podu vivante lumièreaccordée à celles des autreselle reste là quand rien ne reste. 413
Blizu senke prvih stvari tražiti jaknu koja će nas zaštititi od žitarica, nastaviti nesmetanim putem radnička korpa od pruća.
Drveće braćo moja, biti vjetar tajne svrhe u nepokretnosti šoka, budite otvoreni.
Ne odustaj, jedan korak u stranu i to bi bio kraj.
Iskren jezik i tišina, uzdigni naša srca na oltar susreta, prijem naših radova, saglasnost sa dušom sveta.
Trljajte njegov kamen o kamen drugog a da nas tuga ne drži podalje, mi, nije vezana za udobnost, mi, u prostoru, pogledi, trska se ljulja, kroz periskop naših ljubavi.
Cette prise de bec à secouer le géranium peut amener l'autre à la déréliction. Passe les montagnes enjambe les vallons le ronron du moteur à explosion se mouche et meurt. En soutenant l'âme océane en avant de l'action tombe la pensée systématique de l'oubli et ses errements. Par la méditation par le dépassement s'ouvrent les lèvres se balançant entre mystère et présence.
Arrive la voie élue le soleil en acmé cet accord profond avec le Monde notre franchise immémoriale.
Éthiquement prélevée, ensemencée d'or, la lettre d'alphabet par assemblage forme ses mots et ses phrases. Pixels de l'esprit, mystère du cerveau, la vision se fait vraie fleur, étoile, papillon, sans que l'image paraisse sur l'écran.
U šupljini duše u senci vrtoglavice paradoks se uvlači, ptica se savija prije poziva. Pređite naše granice, skupite pšenicu, izniklo seme, ponude Apolona. Preko svemira zvijezde se spajaju i sudaraju tako živopisno da su misli produži naše snove. Preko tezge na nebeskom svodu proći oblake, sinkopirana alternacija na dnu svemira, prekid u tenoru pesme. Na akroteriju hrama akrobatski anđeli orijentisati njihovo ogledalo do originalnog Izvora. Ansambl, pogodan čudovišta naših iznutrica kidanje društvenih konce razumijevanje. Sporo hoda, ispred naših prilaza demeure nepromjenjivi badem uklanjanje ustajalog vazduha iz dodataka. Zavijte u seragliju naše mašte Naređenja komandanta, Slažem se sa trudom razriješiti okove razdora. Neslomljiva svetlost februara, vreća puna putića prosipa svoja sećanja izvana bez osećajnog objašnjenja.
Oko iza drveta sa drhtavim očnjacima i njuškom, vuk cvjeta otvorena zemlja. Procjena prostora on cepa livadu prema ravnom prednjem nasipu, nosilac snova. Sredinom posta zadovoljan spava, riblji fricassee u znak sećanja na prošle dane. Nisko na horizontu otvoreni prozori sunce prži, koracima dobrih ljudi. Susedna ruševina u svojoj kutiji malina plete avanturu adresa malih letećih ruku. Vrijeme okretanja vraćajući se kroz krug godišnjih doba plakanje je retko kada dođe odsustvo. Sve liči na njega u ovoj velikoj prostoriji počašćen škripavim ormarićem sa mirisnom starom odećom. Proći i vraćamo se u selu gvozdenih cipela crkveni trg goruća pita od hleba. Putnik na putu je došao zagrizite u bobice grmlja u znak sećanja na ovaj život.
Bezbroj mušica se raziđe cveće ispusti poslednju rosu sve je tiho. Ujutru filter misli iz snova oljuštiti svoje sveže čuperke. Tajno i uporno oni skute i rade delicije noći. Izrađen u tradiciji besramno izlivaju žito i pljeva. Pogodno ići ćemo na sok na parčetu tosta. brzo se okreće najsposobniji za razum biće daleko od zaklona. Male mrlje akvarela će dobiti veliku pažnju na izlasku sunca. Svi dolaze razbijanje leda ispravnosti dozvoljavaju nestalne informacije. Opsednut misterijama vječni snježni tobogan biće stavljeni na policu. Lopatom na vratima gargote podsmijeh gomile otjerat će ih nazad u kuhinju. Zatim će se dići na ivici soli krugovima detinjstva osmeh nevinosti. 407
spiritual girl preko šipka dolina se budi iz manastira se diže blagodat. prolazak Prešao sam most od dasaka sa njegovanim gomilicama potočarke duše šapuću. Nekoliko lakata od mjesta ispod drhtave topole brbljanje ptica vratio se u prošlost. Nemirni odlaze na užarenom suncu lepo se podigla u kristalu zore. Pčele šušte padini iza kuće bio bedem a da ne padne veče. Fino klesano u hladu šipražja položen na mahovinu prinos zlata i ukrašenih dragulja. Njenih spuštenih očiju ka ćutanju istine nježna djevica sa finim rukama održan salon sretnih dana. Pravi nos bouche fine u njenom bijelom platnenom šalu bila je zauvek. Kotrljajuća senka visokog drveća uz potok slatka trava pognuta pod pesmom Icelle.
Na balatumu kod pokidanog zgloba, usta sa usnama bez krvi, galena post struže neke šištanje. Džungla piša u sivoj zori, izrovana staza od Savanakheta do Sajgona raspršivanje konvoja takva čipkasta štucanja. Teške misli se odražavaju čineći da duhovi blistaju u gvozdenim galosama okupljeni ispred hrama sa tigrovima koji podriguju. Plovni čamci u fumarolama rijeke formiraju sfumato iza fenjera nežno ljuljajući se ispod cvrkuće dlake komaraca. Sa poluzatvorenim krikom buđenje je trenutno ispod iznenada živog lišća kada vibrirajuća strelica pritisnite zlatno dugme.
Šok je oštar slanje vatre sa dna sitnice i slatkiši akumuliranih tokom života na frontu lutanja. možemo li izloženi testovima nazovite most sećanja slavni luk koji spaja ono što je bilo u dubini našeg bića.
Išli smo u Auvergne uberi borovnice. Išli smo u Auvergne pomaže baki i djedu na farmi.
On allait en Auvergne
retrouver les cousins. On allait en Auvergne
faire du vélo.naša pobeda voz pored Neussarguea je stizao avionom izložen zapadnom vjetru. Plesali smo izranjajući iz šuštavih noći breza za stolom drhtimo svježine sa poluzatvorenim očima. Prolazi vjetrovit glas tavana kroz fenestron grubog začepljenog platna proći godine u Riquetinim očima. loši udarci su dovedeni kod nas orguljaši iz sjene gunđajući o tolikoj kiši o staklo. Od zlata na klipu mak u tratinčicama trka između livada prema glavnoj cesti La Roussière. Ustani od pada osmeh na usnama kuc kuc na vratima baroua. teške suze kokoši cekaju prije kamenog sjedišta klid je dobro zatvoren. Hajde da sklonimo kutije Coco hajde da budemo na ivici sna mi od braće jasena i lipe ljubitelji zaborava. 404
