U pješčaniku lastavica
 svuda ima djevica
 na periferiji i u otvorima
 postoje zraci svetlosti i čvorovi senke
 za decu runde
 njihove ruke kopaju po prašini anđela
 sa oštrim mirisima .

 U pješčaniku lastavica
 postoje slike Epinala
 preko plavih glava
 tako da ptica koja brzo leti
 uhvati ga
 za nekoliko potpisa dodatno zagrebati plavetnilo
 i spuštaju se na predvorju kuća
 farandol koji pleše .

 U pješčaniku lastavica
 ima zlata ispod peska
 i korijenje drveta u radosti
 potonuti u izobilju
 bezbroj obojenih tačaka
 na licima djece grada
 ostao budan
 prodornim krikom migranta .

 U pješčaniku lastavica
 postoje plastične fotelje
 oštećeno vremenom
 nego lokva kiše
 stavljen na bijeli sto
 učiniti da izgledaju
 graciozno
 od lastavice do kade
 pomiješane kapljice i perje
 skoro razigrano dete .


 175 

Čovjek je neodvojiva celina. Kroz integraciju tijela, uzimajući u obzir psiha povezana sa dinamikom otvaranja svesti u perspektivi duhovni, covek je jedan. Ova tripartitna vizija ljudskog bića je konstituisana by : tijelo-CO-, blade-AM-, um-ES- je neophodno da budemo deo našeg puta rasta bića, za čoveka “coames” .

Le corps n’est pas le tombeau de l’âme comme le pensait Platon, već muzički instrument inspirisan Duhom. U našem pristupu, être spirituel ce n’est pas échapper au corps mais s’ouvrir dans son corps à l’action de l’Esprit. Le corps traduit, d’une manière palpable et physique ce qui est autre, šta je metafizičko, ce qui est impalpable et invisible . Le corps nous met en contact avec la réalité et nous permet un premier déchiffrage de l’univers qui nous entoure. Od njega, mi možemo vidjeti, entender, dodirnuti, osjecati, probati. Par nos sens nous accueillons des informations tangibles, informations qui peuvent nous faire accéder à des plans subtils .

Jevreji imaju jedinstven pristup ljudskim bićima. Ils le considèrent comme un tout : la chair (predviđeno) pénétrée par le souffle (nefesh) où la chair est moins la chair-viande que l’Homme tout entier dans sa dimension cosmique et la “nefesh” la vitalité de la chair, šta ga pokreće. Tamo, la chair ne se saisit jamais séparée du souffle. La chair sans le souffle n’est plus chair mais cadavre .

The Biblija takođe uvodi koncept of“Kiša” SZO kvalifikuje Duha Božijeg, okrepljujući dah. Ovo “Kiša” podstiče nedovršeno stvorenje koje trebamo biti dio dinamike ostvarenja, rasta bića. The “Kiša” omogućava uspostavljanje koherentnost dva sastavna dela čoveka, “predviđeno” i“nefesh” . Ona ih daje energiju .

Les Grecs ont perçu que la distinction entre l’esprit et l’âme s’avère essentielle. Platon pensait qu’en son intériorité l’âme prend conscience d’un quelque chose d’autre, elle est au-delà des considératins bassement matérielles, njegove težnje ka transcendenciji . Cette dimension de l’âme, pozvao ju je “nous”. the “nous” est apparenté à un organe de vision. On je mogućnost, au sein de la psyché de poser un regard sur les éléments de la psyché .

Naziva se i gornji dio duše ili fina tačka blade, le“nous” identifikuje se dubokog srca kao sposobnost za tišinu, savesti i odlučnosti. Kapacitet unutrašnje tišine ili “Isihija” eksperiment u meditaciju i molitvu, karakteriše stabilno stanje postojanja. Kapacitet savesti, izražavanja i govora omogućava Čovjeku da postane svjestan njegovih unutrašnjih pokreta i da ih može imenovati kao što su raspoloženja, njima emocije, osjecanja, strasti. sposobnost donošenja odluka i određenje je ta sloboda koju čovjek mora registrirati i ostati u unutrašnjem dinamizmu bez ometanja traženja od svijeta ili da se dopusti da budemo skrenuti parazitskim mislima .

Tada je Duh, le “pneuma”, Grčki izraz koji znači dah koji dolazi od Boga dolazi da energizira biće. Il éclaire toute chose. Nous sommes alors des êtres en devenir d’être réellement des êtres vivants . Na nama je da ne promašimo cilj, da nas ne zatvaraju, da se rekonfigurišemo u skladu sa sopstvenim ličnim identitetom, d’accéder à notre propre désir, à notre propre manière d’être car la parole de chacun d’entre nous est essentielle pour l’ensemble .

Upravo kroz ovaj pristupčovjek “coames” da možemo napredovati ka unutrašnjem pomirenju, temelj čitavog relacijskog života smirio .

174

  Niktalopa i Noktambul zajedno su hodali ruku pod ruku ruku ispod zrna u prolazu .

Odrpani i van reda bili su zbunjeni sa salamurinom koju je nepoćudni tajfun izbacio dan ranije na aveniju okultne aktivnosti .

U stanju da zauzme stranu kada je dan bi došao, jedan po previše štapića, drugi pozivom na milost Božanstveno, natjerali su one oko sebe da izađu iz svoje rezerve, at sila naleta magle, otvori usne chafouin sunca .

Galeb je plakao dok je leteo po glavnom jarbolu škuna . Oblaci u sporoj pretpostavci kretali su se u nestvorenom situacija .

Ne zamarajući se humanističkim mislima Nyctalope i Noctambule su gurali nerazumno da budu samo izvođači diskretni radovi, zauzet laserskim snimcima za transformaciju male figurice gestikulacije iz djetinjstva u spreju šarenih krhotina .

Sarabandes, zvuci lupanje vrata, soft plikovi od ribe, brbljanje podrigivanje iz grla u agonija ; sve je bilo spremno da se još zagrli pred noćnu hladnoću .

Ovako su pričali Niktalopa i Noktambul na obali mora da zamagli mozak, prilikom uočavanja u letu galebovi, mudri glasnici koje je za sobom ostavilo nekoliko razbojnika, the beskonačni dani .

173