ljuske jaja manje ili više fleksibilan neka plima padne od vrata do vrata zureći oči . U bazenu boja mnoštvo stvari rečenih pase vilicom sadržani poredak slomljenosti duha . Večeri su svetlije od drugih gde se dete nada nemoj ponovo prolaziti kroz to . Dah drevnih životinja , ovih prekambrijskih morskih gmizavaca , kada je mozak bio svetlo perje , mnogo prije nego što su muškarci bili , ali to sunce i mjesec su se okupili za neka mjerila deponovano pre kraja priče . 212
I tako je , jer nije bilo lako da zaboravim krpe djeteta izgrađenog u poslušnosti i formatirana odrasla osoba pozvan da savije ogrlicu pred jarmom društvenog znanja . Živeo si proputovao si svijet iskusili ste bol et mutTo je a da se uvek ne rodiš sebi . Mimikrija zbog koje ste preživjeli je samo skrovište pred krajnjim testom , je samo cache prije težnje da se vrsta ovekoveči , je samo omot prisiljavajući osećanja da evakuišu nesreću , je samo maska jer ne mogu udahnuti miris novog doba je samo pranje prstiju jer ne mogu da manipulišu znanjem , je samo putovanje za vaše želje za neispunjenim prostorima , je samo prevara za donošenje izbora bez daljeg podržavanja kreativnog paradoksa nametnuti marš zora ka transdisciplinarnosti . Smrznuti ste ti si fosilizovan i pustinjski vetar prosijavajući njegove čestice uklanja tjelesnu zaštitu vibrirajući skelet dostaviti u prazninu prva pesma porekla . Ima sasušenih leševa sa misterioznom grafikom koje avanturista upoznaje i krcka po putnom dnevniku , male mrlje od mastila oštre i izbijeljene karakteristike između staza iz vremena na drugom mestu druge svesti . To su zagrade inscenacija de rhodomontades starateljstvo gde više ne pripada objekt pogodnosti kada ima toliko toga da se uradi mi podanici kraljevstva u osvajanju naše ljudskosti . Samo gest samo pesma za zagrljaj univerzuma za znakove života ujediniti vodu i vatru pod svodom samoće . Biti u iskri postojanja uzbuđenje ugriza bez opuštanja uma , biti iz haosa čudo nas crvenokosi mravi isporučili u žurbi naših svakodnevnih zanimanja , da bude apsolutno odgovoran . Zatim prije kopita ne diže prašinu bijele staze znajući kako da stane na kraj iluzijama , budi razigran prolazne uspomene taman , biti bez daha bez daha i dođi čeka nas svetlost dubina vekova na talog poznatih stvari beskućnici gledam gore pretpostavljena vertikalnost osmeh na usnama zadovoljavajući sa punim prihvatanjem ove stvari ove krhotine ove magle koje nijedan loš čarolija ne može otkriti . Odmorite se na moru da pomilujete obalu pod trolorskim nebom , da razmislim još jednom naša prilika da budemo misterija tako da jeste , uraditi poništiti duž zelene staze kalem drveta , nazubljen tordirana elastika komad suvog sapuna odsumporana šibica , napredovati na nepovezanom podu napuštene krojačice na uglu maglovitog osmeha . šta je tu , ovo neočekivano , na veoma intenzivan način , to je život prije smrti , naš onaj koji me nosi , oplođuje me i animira . Ovaj život tamo , vječnost . 211
Do zida
Željeza za slike vrućeg škriljaca
Soft Eyed Face sjaj
sa bijelom bradom
da glas čini da vibrira .
Životna ljestvica
pad prvog reptila
da vjetar duva dalje sa staze
do piratske bube .
rog za maglu
tokom daha zveri
idući uz dolinu .
Pečatni izrez
broj Avogadra
čiji otvoreni sako otkriva
srce okruženo smirnom .
Uglađen let
anđeli iznad
kestena i hrasta crnike
stubovi moje kuće .
Vertikalno razmišljanje
izvan obilnog talasa
grubi mirisi
razmenjeni otisci prstiju .
Samo sebe
u kome drugi
poštedi tradiciju .
Sagacity
rizikujući da budem
samo ovaj preokret
à l'orée du jour commençant .
210
Pleine Lune s'est levée à l'ouest
Demain matin ,
petit déjeuner entre amis
et tartine de rêves
Puis les enfants passeront
Dans le transat face à la girouette j'ai mangé deux pêches plates ,
la seconde plus mûre que la première
À l'est rien de nouveau .
209
Svi oni
koji istupe
izlazi iz šume
na ivici rečenog .
À celles et ceux
izmučen nepovezanim mislima
fragmenti prošlosti
koje ne možemo zaboraviti .
Za one
koji efektom rukava
pokazuju se na prozorima
harangirajući gomili bezimenih .
Meni se to desilo
skupljam svoj prtljag
neposredno pre odlaska
imobilizirati vrijeme .
Meni se to desilo
ispod senke drveta
bačen od strane meseca
plašiti se hladnoće noviteta .
Mogao bih dunuti u školjku
i više ne zadržavam svoje želje
spojite petom
raspoloženje cvjetnih livada .
Onda se vrati
prema onima
uobičajene avanture
pridružiti se gomili
top hearts
bar kod misli
dnevnog putovanja .
208
Amour
tajna
sindikat
zapamti
Ranjeno srce
smeh
polumjesec
sunce i mjesec
napusti
na avanturu
burn
razdvojenost sazrijeva dušu
putovanje
moje srce je ludo za tobom
u ogledalu tvoje ruke
ružin trn
brambles
ne govori ništa
Tražim te iz svemira u svemir .
207
Comme le disait Hérodote au deuxième siècle avant notre ère : ” … En vérité, aux tout premiers temps, naquit Chaos, l’Abîme-Béant, et ensuite Gaïa, la Terre, … et Eros “.
La Mystique est fille du Chaos .
Le Désordre, c’est le refus de l’illusion et de l’apparence, et c’est là qu’éclate la différence entre le mystique et le profane .
Il faut être fort pour refuser le confort de l’illusion et remiser le “moi” dans les oubliettes du dérisoire . Il faut être fort pour persévérer en solitude et en silence, dans le labyrinthe obscur des années des années qui passent, porté par la seule confiance en soi .
Mais quelle est la motivation de celui ou celle qui renonce à la facilité des apparences ? On je, ou elle est, habité par une soif d’absolu .
Mais d’où lui vient cette soif “mystique” ? D’où vient cet élément, cet évènement, d’où germera cette incroyable et improbable démarche surgissant du fond du fond de soi-même ?
On parlera de “prédestination”, d’ “insight”, from “grâce”, from “hasard”, d’ “occasion”, from “rencontre”, from “déclencheur” du fait d’une situation extrême, exceptionnelle ou traumatisante . Mais cela ne suffit pas car si la graine semée par une main extérieure est nécessaire, il faut aussi un terreau fertile pour recueillir la graine à l’intérieur de soi .
Seront-ce des hommes et des femmes porteurs de ce trésor, porteurs de ces prédispositions, de ces dons, de ces hasards et de ces éducations qui seront favorisés ? La question reste posée et le restera . Il n’y a pas de réponse toute faite, car il n’y aura pas de réponse pour qui ne se pose pas la question . Cela commence par l’art du questionnement, ou plutôt par l’art de l’étonnement, et même de l’émerveillement, car qui ne s’étonne de rien ne saura questionner quoi que ce soit .
Y aurait-il des moments favorables à cette rencontre ? L’histoire, l’anthropologie, la sociologie, la psychologie, la psychanalyse nous donnent des pistes ; ce sont durant les périodes les plus troublées, les plus chaotiques, les plus incertaines, que la Mystique connaît ses meilleurs moments .
Mais ce processus d’éclosion de la Mystique ne dure qu’un laps de temps . Passé le temps du désordre, passé ce temps de l’ignorance ; il se peut que nous allions vers une certaine “inconnaissance”, c’est-à-dire vers une autre ignorance où deux étapes nous attendent, à la fois disjointes et complémentaires : la prise en compte de l’origine des choses émergeant de l’illusion – à prendre sans mépris – , et l’atteinte d’un autre niveau de conscience, de lâcher prise, de transdisciplinarité, de maturité, d’ouverture hors normes établies .
Certains, benoîtement, suivront les conseils de la bienséance environnementale, tandis que d’autres, assidûment, emprunteront le sentier abrupt, se livrant totalement et sans procédés spéciaux à cette “folle” quête, afin deregarder ividjeti .
Alors il y aura juste à se laisser conduire jusqu’au Mystère au-delà de tout nom en refusant d’y associer la formule affirmative de cet Ultime , en refusant d’y associer la clé ultime de toute problématique .
Ainsi allons-nous, de connaissances en sentiments vrais, vers ce que nous sommes . Nous, bien petites choses dans un monde si grand, mais aussi figures hologrammiques de ce grand Tout . Nous , les“Responsables”, les “Mendiants”, les “accroches Cœur” de la réponse fondamentale .
206
Sadašnjost , sadašnjost je ponuda, poklon .
Naučite se odvažiti i znajte kako primiti .
Vidite bez gledanja .
Slušajte bez slušanja .
Miris bez njuškanja .
Kušajte bez razmišljanja .
Osjetite bez dodirivanja .
Shvatite bez razmišljanja .
Znati bez znanja više .
Rukujte lopatom bez iscrpljivanja mora .
Živite u potpunosti u sadašnjosti .
Živite potpuno u sadašnjosti .
Ne radi se o nesmotrenosti .
Il ne s'agit pas non plus de prévoir l'avenir .
Nije u pitanju gomilanje zaštite od svih ovih strahova koje izmišljamo .
Pitanje je razvijanja u svakoj sadašnjoj snazi i resursima
to će nam omogućiti da se suočimo sa onim što će se dogoditi .
Radi se o obogaćivanju sadašnjosti .
Radi se o tome da dopustite da se samopouzdanje pojavi ,
Radi se o razmatranju cvijeta, a da ga ne uberete .
Radi se o ulasku u rezonanciju sa onim u šta ne vjerujemo .
Rezonancija zahteva mir .
I još više mira u srcu i duši .
Svaka rezonanca je nemoguća bez unutrašnjeg meteža .
Počnite tako što ćete učiniti um dostupnim za stvarno ,
i zabraniti pitanje : " šta mogu uzeti ? "
da ga zamenite : " Šta mi je dao ? "
205
Crier :
"Idite u rat sa prolazom" at "Šampanjac" ,
ovaj pas kojeg niko nije školovao
da prebijem krave
gde su morali da pasu .
Kiša je padala .
Immobile ,
sjedi na ravnom kamenu ,
umotan u gumeni ogrtač ,
sa svakom kapljicom kiše koja udari u haubu ,
odgovorila finim kapanjem vode .
Osetio sam misteriju postojanja " biti " ;
šta ću kasnije imenovati
" srce prolaznog vremena " .
U skloništu bez krova ,
ukrašena velikim plavim sivim kamenjem ,
Ja sam bio vetar ,
koji u rafalima ,
ogrebao moje lice .
Otvorio sam i zatvorio oči ;
otkriti puno i labavo
u sredini mog tela .
Lizala sam mokro oko usana .
Zaštićene ruke ,
Bio sam sve oko sebe ,
a da ga ne dodirujem .
Znao sam da će deda doći po mene
da dovede krave .
A ipak to nisam očekivao .
Gledao sam u stranu .
Nisam imao vremena .
Učio sam da ne želim da se ovo desi .
I djed se pojavi !
Bilo je dobro .
204
poslednje kamenje , leptiri iz detinjstva , bezlisne grane jasena više neće dizati prašinu sa staze . La coccinelle sera libérée de la boîte aux ampoules za šiljastu travu poletjeti , njegova crna krila ispod crnog pegavog crvenog hitina šuštajući o moj obraz . Na kraju štapa , lever la bouse sèche i otkriti crve i insekte u njihovom radu dekompozicije sa za kralja , le coléoptère noir . vrati kamen , je vidjeti tamni prostor pritisak iznutra , je susret u samoći okom srca . on je kamenje , na pašnjaku , pozirao tokom vremena . To je moja sloboda da ih postavim gde god hoću , više juste sur le passage des cavaliers. 203