U pješčaniku lastavica
svuda ima djevica
na periferiji i u otvorima
postoje zraci svetlosti i čvorovi senke
za decu runde
njihove ruke kopaju po prašini anđela
sa oštrim mirisima .
U pješčaniku lastavica
postoje slike Epinala
preko plavih glava
tako da ptica koja brzo leti
uhvati ga
za nekoliko potpisa dodatno zagrebati plavetnilo
i spuštaju se na predvorju kuća
farandol koji pleše .
U pješčaniku lastavica
ima zlata ispod peska
i korijenje drveta u radosti
potonuti u izobilju
bezbroj obojenih tačaka
na licima djece grada
ostao budan
prodornim krikom migranta .
U pješčaniku lastavica
postoje plastične fotelje
oštećeno vremenom
nego lokva kiše
stavljen na bijeli sto
učiniti da izgledaju
graciozno
od lastavice do kade
pomiješane kapljice i perje
skoro razigrano dete .
175
Čovjek “coames”
Čovjek je neodvojiva celina. Kroz integraciju tijela, uzimajući u obzir psiha povezana sa dinamikom otvaranja svesti u perspektivi duhovni, covek je jedan. Ova tripartitna vizija ljudskog bića je konstituisana by : tijelo-CO-, blade-AM-, um-ES- je neophodno da budemo deo našeg puta rasta bića, za čoveka “coames” .
Le corps n’est pas le tombeau de l’âme comme le pensait Platon, već muzički instrument inspirisan Duhom. U našem pristupu, être spirituel ce n’est pas échapper au corps mais s’ouvrir dans son corps à l’action de l’Esprit. Le corps traduit, d’une manière palpable et physique ce qui est autre, šta je metafizičko, ce qui est impalpable et invisible . Le corps nous met en contact avec la réalité et nous permet un premier déchiffrage de l’univers qui nous entoure. Od njega, mi možemo vidjeti, entender, dodirnuti, osjecati, probati. Par nos sens nous accueillons des informations tangibles, informations qui peuvent nous faire accéder à des plans subtils .
Jevreji imaju jedinstven pristup ljudskim bićima. Ils le considèrent comme un tout : la chair (predviđeno) pénétrée par le souffle (nefesh) où la chair est moins la chair-viande que l’Homme tout entier dans sa dimension cosmique et la “nefesh” la vitalité de la chair, šta ga pokreće. Tamo, la chair ne se saisit jamais séparée du souffle. La chair sans le souffle n’est plus chair mais cadavre .
The Biblija takođe uvodi koncept of“Kiša” SZO kvalifikuje Duha Božijeg, okrepljujući dah. Ovo “Kiša” podstiče nedovršeno stvorenje koje trebamo biti dio dinamike ostvarenja, rasta bića. The “Kiša” omogućava uspostavljanje koherentnost dva sastavna dela čoveka, “predviđeno” i“nefesh” . Ona ih daje energiju .
Les Grecs ont perçu que la distinction entre l’esprit et l’âme s’avère essentielle. Platon pensait qu’en son intériorité l’âme prend conscience d’un quelque chose d’autre, elle est au-delà des considératins bassement matérielles, njegove težnje ka transcendenciji . Cette dimension de l’âme, pozvao ju je “nous”. the “nous” est apparenté à un organe de vision. On je mogućnost, au sein de la psyché de poser un regard sur les éléments de la psyché .
Naziva se i gornji dio duše ili fina tačka blade, le“nous” identifikuje se dubokog srca kao sposobnost za tišinu, savesti i odlučnosti. Kapacitet unutrašnje tišine ili “Isihija” eksperiment u meditaciju i molitvu, karakteriše stabilno stanje postojanja. Kapacitet savesti, izražavanja i govora omogućava Čovjeku da postane svjestan njegovih unutrašnjih pokreta i da ih može imenovati kao što su raspoloženja, njima emocije, osjecanja, strasti. sposobnost donošenja odluka i određenje je ta sloboda koju čovjek mora registrirati i ostati u unutrašnjem dinamizmu bez ometanja traženja od svijeta ili da se dopusti da budemo skrenuti parazitskim mislima .
Tada je Duh, le “pneuma”, Grčki izraz koji znači dah koji dolazi od Boga dolazi da energizira biće. Il éclaire toute chose. Nous sommes alors des êtres en devenir d’être réellement des êtres vivants . Na nama je da ne promašimo cilj, da nas ne zatvaraju, da se rekonfigurišemo u skladu sa sopstvenim ličnim identitetom, d’accéder à notre propre désir, à notre propre manière d’être car la parole de chacun d’entre nous est essentielle pour l’ensemble .
Upravo kroz ovaj pristupčovjek “coames” da možemo napredovati ka unutrašnjem pomirenju, temelj čitavog relacijskog života smirio .
174
nyctalope i noćna sova na koncertu
Niktalopa i Noktambul zajedno su hodali ruku pod ruku ruku ispod zrna u prolazu .
Odrpani i van reda bili su zbunjeni sa salamurinom koju je nepoćudni tajfun izbacio dan ranije na aveniju okultne aktivnosti .
U stanju da zauzme stranu kada je dan bi došao, jedan po previše štapića, drugi pozivom na milost Božanstveno, natjerali su one oko sebe da izađu iz svoje rezerve, at sila naleta magle, otvori usne chafouin sunca .
Galeb je plakao dok je leteo po glavnom jarbolu škuna . Oblaci u sporoj pretpostavci kretali su se u nestvorenom situacija .
Ne zamarajući se humanističkim mislima Nyctalope i Noctambule su gurali nerazumno da budu samo izvođači diskretni radovi, zauzet laserskim snimcima za transformaciju male figurice gestikulacije iz djetinjstva u spreju šarenih krhotina .
Sarabandes, zvuci lupanje vrata, soft plikovi od ribe, brbljanje podrigivanje iz grla u agonija ; sve je bilo spremno da se još zagrli pred noćnu hladnoću .
Ovako su pričali Niktalopa i Noktambul na obali mora da zamagli mozak, prilikom uočavanja u letu galebovi, mudri glasnici koje je za sobom ostavilo nekoliko razbojnika, the beskonačni dani .
173
Nauka, viziju i jedinstvo
Science de l'écorché des choses et des formes
osim onoga što je rečeno i shvaćeno
en distinction simple
život u komadima
pesama i povika u neskladu
kože u jednom komadu
na demo stolu
zauzimanje svih pukotina
ispod brezove kore sa klinastim znakovima
bez trunke prostora slobode
sve je pokriveno kombinovanom vatrom
objašnjenja
listale otvorene knjige na vjetru fragmentiranih oltarnih slika
ovom žeđom za znanjem .
Vision de la ronde éternelle
krug protiv kruga
na pesku van vremena
da će more izbrisati svojom pjenom
konji će biti pušteni na plažu
zveket talasa i tanga
na njihovim sirovim stranama
višestruki otvoreni plamen
élevées en salve de lumières
zove sunce
sferna percepcija onoga što jeste
onoga što je bilo i što će biti
jedan korak samo jedan korak
a onda i vihor
pametno orkestrirano od strane ovih talaca
sposoban da izobliči zvuk olifanta
kada je tako malo vjernika
d'un soleil terminal .
Union des paradoxes
izvan gradova okruženih moćnim zidinama
muškarac i žena u njihovom susretu
preduzeti sa spokojem
sa spojenim rukama
odlazak onoga što prijeti i raste
zov krajnjeg sjaja
koža dostupna bijeloj zori
na difrakcije prizme razumevanja
nema snage osim one rastvaranja arpeđa
svetinji nad svetinjama duha
slobodan od svakog govora
prema tihom govoru .
172
Sylvain dare d’art
Ostavio sam Nadju sa komšijama koje su živele na vrhu Pododjeljenje i ja sam stigao na kliniku samo da vidim kako si rođen. Postavljeno grudi tvoje mame, teško si disala, stomak natečen veliki maligni tumor koji se drži kičme.
Tvoj život je počinjao.
Imali ste tri ili četiri godine. Dešavalo se u prilaz koji odvaja našu stambenu zgradu od garaža u ulici Nicolas Nicole. Kretao si se kao klatno sa svojim malim drvenim nosačima na kraju oružje. Vaše tijelo je bilo ukočeno od gipsa koji vas je prekrivao od prstiju do stopala grudni koš. Nasmejao si se, ti si veliki Bédé kako sam te nazvao, a ti si me na to ohrabrio odmakni se još malo da mi pokažeš kako si dobro hodao. I uzeo sam te u ruke i podigao te.
Došli ste da nas vidite u Marcillatu. Imali smo pokupio te na aerodromu Clermont-Ferrand iz Marseillea. Vi dao mi je ovu emajliranu glinenu skulpturu, teška lopta sa a crni iskop – podsticaj da se dublje udubimo u stvari ne reci, i grube ivice za odbranu od potencijalnih predatora. uzeo sam ovaj predmet kao simbol vaše patnje kojom ste se nekako izborili i zamolio me da podijelim. Od tada me ovaj bal prati kao spona između ti i ja. imao si dvadeset godina.
Tronçais šuma u Allieru. Odbacio sam te u fotelji u širokoj uličici uvećanoj visokim drvećem. Imali smo prešao nekoliko stotina metara onda sam krenuo dalje ostavljajući vas sam kao što si mi predložio. Ponavljam svoje korake … nisi više bio the ! Zvao sam te na duge minute. Niste odgovorili. Zabrinut, Tražio sam te da te konačno vidim nepomično na maloj stazi nedaleko of the. Nastupila je duga tišina. Svuda su plesali mirisi humusa od nas. Vjetar je razgovarao kroz pokrivač uzastopnih mirisa. Mi drže se za ruku u zastoru od filcanih stvari. Znao sam tada da smo bili na istoj strani, braćo, Otac i njegov sin, slušanje i dobrodošli u ono što jeste.
Od ovih poslednjih godina vraćaju mi se duge telefonske razgovore koje smo vodili, ti moj sin Sylvain i ja tata Gaël kako si me nazvao. Radilo se o tome kroz šta ste prolazili u ovom trenutku i određene bljeskove prošlosti koje ste sa užitkom evocirali. Sta dobro uspomene. Još uvijek čujem tvoj teški, otegnuti glas iz tih dugih noći. Nikad nije bilo gotovih rečenica. Tražio si izražavanja tako da govorenje precizno i jasno kaže ono bitno. I ako ponekad određene riječi prevazilaze vašu misao da biste se našli u ravnoteži nestabilno između lepote i besmislica u poređenju sa onim što je prethodilo, bilo je za dobar cilj, da je inovacija u poređenju sa onim gde ste bili, ti esteta onoga što se dešava. A ti si bio takav, često ispred, ti koji fizički nije funkcionisao. Sjećam se određenih tema koje su se pojavile u našim razgovorima poput onih o stvaranju, držanja umjetnika ali i prijateljstvo i ljubav – ljubav prema telima, ljubav prema bićima. Vi voleo ljude. Rijetko si se žalio i uvijek sam ja skraćivao razgovor koji je mogao da traje satima i satima.
I ako si otišao ove noći 18 au 19 oktobar, to je pobjeći od svog fizičkog stanja kao čovjeka koji pati zdravlje se samo pogoršavalo, ali i da nastavite svoj rad u izvan ovoga, ti, tražitelj apsoluta i istine, naručen od sile mnogo jači od tebe, moćni poziv koji ste osetili. bio si zabavljen, radoznao, zanimaju me teme o kojima bih mogao razgovarati, teme koje se odnose na estetika, psihologije i duhovnosti. Ponekad si imao smisla za humor detaljan, ponekad štetočina, ti si šarmantni dandy koji je negovao dobru reč mudro i da nikada ne povredi. Ti si ljubavnik života u očaju ovog tijela zbog kojeg si toliko patio, tvoj prodoran pogled sa bademastim očima a tvoj pomalo ironičan osmijeh me prikovao za vrata štale pogledajte svoju dušu kako radi na iskupljenju onih koji su neobično normalni u njihovoj saglasnosti nisu živeli.
Od duše do duše si uz mene. Kada ste bili oslobođen od svoje tunike kože nekoliko sati nakon tog telefonskog poziva proslijedili smo te da bismo te mogli povezati sa sahranom svog djeda.
Još jedna posljednja riječ : “pardon”. Znaj da ja zamolite za oproštaj što niste češće bili prisutni.
Zbogom Grand Bédé, moj sin, Sylvain .
171
Moj tata je umro
Moj tata je umro i ne mogu obuzdati svoju tugu. Zajednička brojanica uspomena raspada se u nesanici . Mali dječak na tavanu odložio svoje kapsule i svoje trkače sa Tour de Francea. The " gargote " veš iz detinjstva nije ništa drugo do zarđali bazen " frugeres - moje ljubavi " mrvi se u magli sa jesenjim izgledom . Novi dan će svanuti paučina ukrašena biserima rose. Koraci od kojih škripi pod su poslednji odlomak vašeg prisustva . Nećemo ponovo okretati palačinke uz radosni plač najmlađih . Let divljih gusaka više se neće očekivati kao prvi put. The " četiri konja " Renault više neće nositi naše bicikle . Truba će šutjeti iza vrata spavaće sobe . Stranica je okrenuta sada postoji život . Zagrejte povrće i minerale u rerni tako da se svijeće bitnog dižu . Prelazak forda se isplati da dođe do ranjivosti . Zgrabimo panj sjećanja i bez žurbe se fioka zatvara . Postanimo lagani i vedri duh tako da je to spojenih ruku . Mudri i otvoreni za ono što dolazi hajde da budemo šverceri lepote . Pravo ponuđeno onome što jeste hajde da budemo grlo i jezik nove hrane . Pevajmo na svežem vetru proleća andante slobodnog daha . Dočekujemo spremnog srca energijama sveta skorene misterije . Mjerač vremena i ptica istine tebi govorim . Oni koji prate, moja djeca , Odmotajmo naše klupko života i hodajmo . Bez straha, srce opasano radošću pravednika budimo slama i zrno buduće žetve . 170
kada se misao javi
Soba je bila toplo. Na podu je ležao tepih boje rđe. Imali smo skinuli cipele. Moj brat i ja smo dizajnirali ovu drvenu konstrukciju i prostor. Bilo je više pregrada.
likovi brzo našla svoja mesta. Neki su se grupisali u fratrije i ostali u parovima. Našao sam se sam, ne znam zašto. A lagani vjetar prolazi kroz prostoriju. Tada sam leteo iznad gradova i kampanje. Sjedeći na visini, razmišljao sam o našem radu. Sve je bilo tamo. I trebalo je ovo rastojanje da shvatim da je moj život upisan kao i unapred, tamo ispred mene. Tada sam pomislio šta bi on mogao desiti mi se. I da bih mogao da proniknem i zamislim sve ovo bilo je neophodno Znam uzrok. I tražio sam, i tražio sam, … do čuj me kako govorim ove riječi za koje mi se činilo da ih je duh oduvao misteriozan. … On me je uzrokovao. … To je bilo tako jednostavno izraženo i tako očigledno da sam odvojio vremena da zapišem ovih nekoliko rečenica.
Čuvajte naše roditelje
imati saosećanja
podržavaju jedni druge
uživati u životu
biti sretan, prijatno, sretan
budite spontani i prirodni u ljubavi
biti odvojen, najviše moguće, odnosima i robama
biti velikodušan
imati etičko ponašanje
preduzeti pravu akciju
pazite jedno na drugo
upravljajte svojim emocijama
stalno opažamo stanja našeg uma
i kada se misao podigne
pošaljite ovu poruku našoj djeci .
169
da filozofira dok se obrazuje
Obrazovanje odraslih .
Živite u ovdje .
Ukrotite smrt .
Gledajte iz visoko .
Da budem kreator kulture .
Zivjeti u svest proces saznanja : percepcija – senzacija – mislio (slika, ideja) – prilog – reprodukcija ; rezultira zadovoljstvom ili od frustracije do patnje, otuda potreba za radom na patnja .
Vježbajte “prodoran vid”, trenutnu percepciju onoga što jeste .
Biti unutra radost postojanja u svetu, u ” dijaloški ” između znanja množine i iskustvena samospoznaja, beskrajni dijalog, bez predviđanja cilja i opasnosti .
Suprotstavljanje povlačenju na sebe .
biti u a fer odnos prema kosmosu .
Da budem građanin svijet .
Budi mudar, regulisati nečiji način razmišljanja, biti na usluzi drugima, biti deo svijet .
Gledajte svijet kao da ga prvi put vidi .
biti u a stav nepoznavanja .
Znajte da je filozofija ustupa mjesto aktivnosti filozofiranja .
pogledaj lucidan o prirodi misli .
doneti u drugima the ” misli za sebe ” .
biti u dijalog i kreativno prilagođavanje drugome .
budite spremište svih refleksija koje su urađene u prošlosti .
Da budem svestan, koherentan i racionalan .
budi skroman pre onoga što je rečeno ili napisano .
Ispred jezika pitajući se šta to znači, šta mora da kaže i šta može reci .
biti tolerantan i braniti slobodu misli .
Proniknite u okeanski osjećaj ponašajući se kao René Char za koga : ” Na svaki kolaps dokaza pjesnik odgovara salvom budućnosti ” .
168
Pa šta stvarno ?
Je ne sais qui m'a mis au monde ni ce qu'est ce monde ni qui je suis . Je vois ces années-lumière qui m'entourent et me trouve coit en un point de cette immensité sans savoir pourquoi je me trouve ici plutôt qu'ailleurs . Je ne sais pourquoi ce peu de temps qui m'est donné de vivre se trouve ici à mes pieds enchâssé de toute éternité dans ce qui m'a précédé et dans ce qui me suivra . Je ne vois qu'infinités de toutes parts comme poussière virevoltante dans le rai de soleil comme forme effacée par la forme qui suit . Ce que je sais c'est que je dois mourir mais ce que j'ignore est cette mort même que je ne saurais éviter et qui me convoque à la vie tel l'enfant prodigue dans les bras du père dans ce monde de mystère où l'anfractuosité des promesses nous convoque à être ce que nous avons toujours été dans la chambre nuptiale des commencements l'ombre de ton ombre ma destinée . 167
tkanje psihološkog i duhovnog
Ljudsko biće je trostruko. On je tijelo, psihe i duha.
Tijelo, ovo je ono što vidimo od nas, TO JE slaba i kvarljiva.
Psihički je srednji nivo. On je pokret, emocionalne i mentalne. Ona fluktuira. Ne možemo da gradimo na njega. Psihološki razjašnjava stvari. Uklanja prepreke i može učiniti dostupnim elementima samospoznaje, ali ne i našem buđenju, do tog stanja blagostanja i ujedinjenja sa onim što jeste, u krajnjoj liniji ispunjenje u nedokučivoj misteriji onoga što nas vodi duboko u dubinu našeg bića, ovaj zamah, ovo “muškost” radi, kao što je dizajnira Hildegard iz Bingena.
Duh ili oštrica duše, ili srce, je ono što je blizu i komunicira sa superiornim svetovima. Um prepoznaje da je neuništiv. On je ogroman, vedar i veseo.
Ljudsko biće je poput uljane lampe uključujući tijelo lampe, ulje i fitilj bi bili njegova tri sprata. the tijelo bi bilo predmet lampe od terakote, krhki kontejner i neophodno bez koje proces samorastanja ne bi započeo. Psihički ili psihološki bi bilo ulje, metafora pokreta, of the emocije, bogatstvo i lepota bića, onoga što hrani. fitilj bi bio duh, samo mesto koje se može zapaliti božanskom vatrom.
Sve ove komponente čine ljudsko biće tragati za harmonijom sa hijerarhijom između njih, fitilj duhovno biće vrhunac naše potrage.
Um je ovo mjesto prošireno do beskonačnosti, ovo svetlo, ta radost koja dominira u nepovoljnim vremenskim prilikama postojanja i svemu tome boli bića da ga usmeri ka njegovom ostvarenju.
166
( Tekst slobodno inspirisan Jacqueline Kelen )