Архивҳои категория: Соли 2017

Ces mains qui ne ressemblent à rien

 Ces mains qui ne ressemblent à rien   
 pas même à la plaie se refermant.   

 Cette embrasure de porte franchie   
 pour respiration se faire forte.   

 Ce regard si lointain   
 sans que lève le voile   
 là contre l'épaule   
 cadrage des jours tristes   
 à contempler les fusains de Sylvain    
 revenus à flots   
 nausée au court-bouillon   
 les cafards de la mémoire   
 crachotant leurs déjections   
 au rythme d'une cigarette. 
  
 La fenêtre était ouverte   
 les mouettes tournoyaient   
 le vent suça la moelle des os   
 une dernière fois   
 puiser l'eau du puits de la Vieille   
 un bruit derrière la porte   
 je savais qu'il ne viendrait pas   
 mâchuré au vertige de l'oubli   
 du vent dans les venelles   
 à encorner le diable   
 et s'y mirer   
 mousse douce   
 au limon des jours fertiles   
 une bougie sur le devant   
 une lanterne à l'arrière.  

 
388

avant que le sel ne te ronge

   Bâtir   
pour ne plus avoir à devenir.

Ignorer les morsures quotidiennes
pour plus de légèreté dans l'élévation.

Savoir recueillir le reste des échecs
en démarche de conscience.

Etre le loup en lisière
et feindre d'ignorer le barbelé des grandes plaines.
Écarquiller les yeux
devant l'expansion du vent d'ouest.

A l'aube se séparer des preuves de lune
pour marcher vers la lumière.

Économiser la chandelle
sans que brûle le bûcher des souvenirs.

Sacraliser la myopie intérieure
au linge froissé des nuits de repli.

Savoir tourner la roue
pour que s'épande le sable.

Se lever encore et encore
malgré les plaies de l'enfance.

Devenir perle trouée
avant que le sel ne te ronge.


386

Asseoir son arrivée

 Une nuit en tendresse   
 d'élans pulvérisée   
 les feuilles d'automne   
 orchestrent la retombée sur terre.  
 
 Du bruit dans la lessiveuse   
 une clé par inadvertance   
 laissée dans la poche   
 un oubli pour trop peu dire.   

 A niveau   
 se mettre céans   
 ва баъд ҳеҷ чиз    
 un rayon de soleil par le volet à claire-voie.   

 Partir tout doucement   
 papillonnant au gré du vent   
 sans ressentiment   
 juste un œillet entre les dents.   

 Asseoir son arrivée   
 sur la pierre dure de l'entrée   
 sous les barreaux de la fenêtre   
 Ô Mère Grand !   


 387

Au temps des arbres perdus

 Будан, пердус   
 Dans la frilosité des avancées technologiques   
 Coups de gueule contre le mur des incompréhensions   
 Se lient et se délient   
 Les bonnes raisons   
 Au sens giratoire d'un consumérisme béat.  
 
 Зан задан бо нӯги наъл   
 Le condominium des afflictions   
 L'homme de bure   
 En ses vérités surannées   
 Devient Don Quichotte   
 Derrière le miroir des lamentations.   

 Ба чоҳҳои оркестр бароед   
 L'appel des repris de justice,   
 Vêtus d'hardes spectrales,   
 Corps éventrées,   
 Rigueur ajoutée,   
 Harnachés d'obsolescence programmée. 
  
 Целлюлозаи ҷудонашаванда   
 En effraction d'un ordre dispersé   
 Le temps appelle le temps   
 Au creux d'un nid de coucou   
 La vase refluante   
 Colmatant les brèches de l'oubli   
 S'enquière d'une halte secourable.  

 Аз куҷо биёяд, кӣ медонад   
 Dans un faisceau de lumière   
 Les mains ouvragères   
 Aux doigts grêlés de piqûres   
 Ronde enivrante      
 Le regard baissé   
 Rassemblant les myriades d'âmes errantes   
 Autour d'un chant psalmodié   
 Que le tissage expose.   


385

Le mont de la journée

Будан, пердус

dans la frilosité des avancées технологи
девона шудан
бар зидди девор
нофаҳмиҳо

банданд ва кушоянд
сабабҳои хуб

дар самти гардиш А
истеъмоли хушбахтона

зарба задан бо завк Фаҳмидан

кондоминиум аз мусибатхо
l’homme de bure дар ҳақиқатҳои кӯҳнааш

Дон Кихот мегардад
паси оина нолахо.

Аз чоҳҳо бархезед оркестр
даъвати баркароркунандагони адолат,
либос пушида спектралӣ,
ҷисмҳои кандашуда,

сахтгирй илова кард,

бо кухнашавй истифода бурда мешавад ба нақша гирифта шудааст.

Целлюлозаи ҷудонашаванда
вайрон кардани тартибот пароканда
вақт занг мезанад ҳарорат
дар холи лона коку
ба рагҳои рефлюкс пур кардани холигоҳҳо фаромӯшӣ
дар бораи таваққуф пурсед муфид.

Аз ҳеҷ кас намедонад д'ё
дар як баста нур
дастҳои корӣ бо ангуштони чуқури газад
даври масткунанда ле ба поён нигоҳ кунед

ҷамъ кардани ҷонҳои бешумор саргардон

дар атрофи суруд забур

ки бофанда фош мекунад.

384

Si sensible

 Ҳама он қадар ҳассос   
 барги чинори тирамохй   
 дар назари аввал сурх   
 ба замин афтод   
 fleurant bon la cigogne   
 qu'un air de fête accompagnât   
 дар парвози худ.   

 Рӯҳ пайдо мешавад   
 дар як гулдастаи саъю кушиши абрешим    
 au soleil naissant de tendres accolades.  

 Haut les cœurs    
 навозиш кардан   
 бо борони ситорахо канда шуд   
 ба нишеби фуроварда шуд   
 чархи ҳаёт   
 поён ба ҷараён   
 хотираҳои пароканда   
 лабони гулобии бардошташуда   
 ба суи чашмони мо   
 de tant d'étoiles éclose.

   
 383

Signer sa présence d’un silence

 Дар обҳои сафед шино кунед   
 бо сабаб пошидан   
 замини бекорхобида. 
  
 санг ба санг   
 ба девор баромадан   
 аз Хонаи.  
 
 Ба алафи обьёрй пайравй кунед   
 ба мукобили боги зироаткорй   
 ин паноҳгоҳи саҳифабандишуда.   

 Поёни киштзорро кобед   
 ва ба замин боло равед   
 барои бештар гумус.   

 Роҳҳои ваҳшӣро вайрон кунед   
 барои гузариш озод   
 se mouvoir entre taillis et buissons.   

 Муроҷиат ба гапзании кӯдакон   
 баргаштан   
 дар мӯъҷизот. 
  
 Ба замин наздиктар нишинед   
 шушатонро бо бӯи хуш бӯй кунед   
 ва ба осмони троллинг нигоҳ кунед.  
 
 Он ҷо дар роҳ   
 бобо аз сайру гашт бармегардад   
 дастхо аз паси пушт гузаштанд.  
 
 L'alouette  lulu 
 fixera un matin de fête   
 les lampées de brume.   

 Дар гузариш гардиш мекунад   
 шакли сафед   
 аз як дӯсти ҳамсоя.   

 дар ангуштшумор шумурдан мумкин аст   
 рӯзҳои баъди ҳукм   
 de salissures énuméres.   

 Бо орзуҳо шинонда   
 l'homme de poésie   
 ҳузури худро бо хомӯшӣ имзо мекунад.   
 
Ба рухсораи моҳи кӯдаки наврас ламс кунед   
 дар оромй чашмонаш калон кушода   
 лаб макидан. 
  
 филиали зимистона   
 бо навдаи дурахшонаш   
provoque le printemps.  
 
 Ва агар танбалӣ маҷбур кунад   
 шабнам аблаҳон   
 бинандаро инъикос менамояд.   

 биёед   
 le grand-frère est arrivé   
 саратонро дар кучо гузоред.   


 382

Le guerrier de l’ombre

 Ман ҷанговари соя ҳастам   
 ва мавҷи талх маро водор намекунад, ки қасамро мешиканад.    

 Миқдор " Ил " омада, маро аз паси худ зад   
 la voie lactée s'enroula d'une écharpe dernière.

 бедор мекунам   
 ҷароҳати такрории гулӯ   
 занг аз болои соябон   
 дар шамоли шабхои сербориш   
 сукут кардан   
 бар зидди дарахти усто.   

 Ман дар даҳони худ мебарам   
 оби пӯсти тару тоза   
 гӯши пуршиддат   
 замини баргхои хушкшуда   
 хишти-рахшон хотирахои кандашуда.   

 Бӯи ботлоқро нафас кашед   
 мохи сурх бозй мекунад   
 de ses pupilles aiguisées    
 ракси фосилаи осмони соф   
 entre les draperies de la ramure   
 ва абрҳои пурталотум. 
  
 Ман нишони қудратро мепӯшам   
 дар сипари ухдадорй   
 ки худро дар суханони пароканда гум кунам   
 дар кураи яхкардашуда   
 des songes rouges sangs. 

  
381 

Elle s’est enfuie du nid

 Вай аз лона гурехт   
 субхи бедорихо,   
 мох дар изтироби худ.  
 
 Қабати ситора   
 дар платформаи чубин   
 рох нишон дод.   

 Гиря накун   
 нарав   
 як назар басанда аст.   

 Руз сар мешавад    
 ва лабони вай   
 осмонро оташ задан.   

 Дастҳо дароз мекунанд   
 камар ба пушт дард мекунад   
 пойҳо ба гил меафтанд.   

 Аз дари танг   
 дастрасӣ ба захмҳо   
 баъд ба нишеби боло равед.  
 
 Ҳангоми рафтан   
 садои бештар  
 гайр аз навозишхои алаф чизи дигаре.

 Аловро нишон диҳед   
 байни риштахо   
 аз оташи худо.   

 гурехтан   
 аз ғор    
 лирика ва романтика.   

 лоғар   
 дар канори куль   
 махлуқоти ғуруби офтоб.   

 Як ба як   
 тахтаро буред   
 халтаҳои гузар.  
 
 Дигар ба болохона набаред   
 аз долон гузаред,   
 гандум расид.  
 
 Орифҳо заҳролуд шудаанд,   
 хамида   
 сабаби ғоратгарӣ. 
  
 Фини,   
 мо дигар ба чангал намеравем   
 арча бурида.   

 Пнёнкахои кох парвоз мекунанд   
 замони харошидан гузаштааст   
 sous le vent de planèze.   

 амонат   
 Чомашуйхона   
 дар сабади бофташуда.  
 
 Як гулдастаи ромашка, кабуд ва кӯкнор   
 дар канори,   
 хаво туфон аст.  

 
380

Au 75 rue Saint-Charles

 Ширеше   
бинӣ ба шиша
аз як по ба пои дигар давидан
кӯдак туманро мушоҳида мекунад
dont les fines gouttelettes
captent la lumière
пуфакҳои зинда
devenant coulures vibrantes
барои тезондашуда
партоед.

зимистон гиря мекунад
dehors un froid sec
saisissant les jambes
сарфи назар аз чуробхои пашмин
ва шиму шимхои кордюрй.

Як аспи охирин мегузарад
дар кучаи холй
аханант
naseaux fumants
сангфаршро намнок карда
аз нахҳои кафшдораш.

Дар ҳаво далерӣ ҳаст
болои бинохо туманро навозиш мекунад
d'au dessus la rue principale
où ronfle quelques moteurs toussoteux.

Пайдоиши хотираҳо
дар зери пӯст навишта шудааст
кӯдаки семафор
чароғҳоро бинед
тавассути блистерҳои баҳр.

қум вуҷуд дорад
дар буғумҳо
du passage à niveau
obligeant au ralentissement
la bête humaine au loin
lâchant ses panaches de fumée.

Корвони пурборро мешунавам
суръат дар рельсхои кутох
un rythme glacé
grimant le tireté des nuages
à la queue leu-leu
parsemée des souriantes branches de lilas.

модар, борон борида истодааст
барф меборад
жола меборад.

Ки мо ба печка хеле наздикем.

Мушҳо фаршро мешикананд
sous la plaque de tôle de la Shell
қатраҳои об маҳтобӣ
дар болои шифт дар қубур
конденсат аст
Модар дастмолро мегузарад
ба чорӯб мехкӯб карданд.

Масеҳ хоҳад донист
la couronne d'épines et le vinaigre
de ses yeux d'Aubrac
à faire tourner la bille bruyante
дар сарпуши охани чаппашуда.


379