S'est envolé le jeune homme à la cigarette en cet imbroglio d'escaliers sans que la marche apparaisse en échange d'une petite chaise asseoir le qu'en dira-t-on de ses longs doigts jeter la dérision parcimonieusement cheval de Troie assaillant par effraction la chambre de Vincent en bout du couloir des attentes le chat saute sur la table câline le cou de l'enfant sectionnant d'une œillade terminale le jeu des mille et une tentations étuve des nuits de rupture élevées en tremblant la roue à aubes des reconductions au matin frais néanmoins cautérisées renoncules de ces pensées au souffle lancinant des renonciations à quai sans que le train déchire l'air de sa stridence invertébrée accumulation des déchets de la combustion pour en partie reconduire l'ardente flexion du faune devant la vierge cantilène.
Derrière la fenêtre les arbres de l'hiver évitaient de trancher dans le vif les mots d'amour d'un passé révolu.
A l'orée du songe le père tend la main la mère mains dans le dos le chien clôt la trace l'enfant se cache. Au loin un moulin hollandais au premier étage les appartements sont ouverts les colonnes soutiennent les arches un blanc laiteux couvre les murs le cheval est prêt. Jedan ! monte efface les gourmandises d'un geste ne retiens pas la mort sois le vent dans la fraîcheur du matin clair sois l'ardoyant de ton espace hoquette la vie au vermillon d'un spasme sois le ciel en gloire mon enfant mon diamant de l'instant à la commissure des lèvres point de sourire juste l'occasion d'une cavalcade juste la friction avec l'éternel. Éclair foudroyant tu connais le chemin en douceur hors l'inter-dits des velléités de l'ombre. Sois figé au calvaire des épousés la cible des vérités cette pièce de velours où poser sa tête yeux dans les yeux avant la déchirure.
Me suis promenéSur le chemin entre les blésPiquetés de coquelicots, bleuets et margueritesHouppes céréalièresQue le vent peignait, D'amples ondulations, Vagues d'un océan bruissantExhaussant le vert tendre des épis. Il y avait le don de soiL'abandon à la natureLa vie dans son mystèreEn sa sainte coquilleAu gré du sourire d'un soleilClignant des nuagesÀ mesure de son avancée. Il y avait l'ancrageDe la maison de pierres noiresVaisseau familial arriméEn bout d'horizonDerrière la ruine des Matillou.Il y avait la chaleurDu grand'pèreDes parentsDes enfantsTissantLes paroles de siesteEntre journal et tricot. " Il faudrait planter un frêne pour avoir de l'ombre. " Ce fût fait. 329
En descendant l'escalierbijele tragove na staklu noću pozirao u adresi. Isključeno iz beskonačnosti protiv prostora isprazni oblici susreta me font ekstremna hladnoća kamenčiće poniznosti pohranjena u kutiji tajni. napuštena i potpišite rutu po kišnom vremenu razbarušene kose me font plumes d'ange kroz trijem beskrajno čekanje. Skupi moje šljokice božanska odjeća pour cacher ces blessuresOdbijen sam potisnuto, pikseliziran iz prozirne vode moje jedino ogledalo. Dobro sam prošao obećana su lijepa vjenčanja moj bi otac brao gljive mama bi išla oko crkve moje sestre u korzete obučene bila bi čar i lijek na našem karnevalskom kolovozu. Onda je stigla presuda razbio se o staklo pet pera anđela u odrazu marquant l'absorption par le néantostalo je samo dno posuda tražiti očekivano jelo d'une l'enfance retrouvée. ( fotografija Caroline Nivelon )327
S obzirom na izgled poziv onima koji dolaze s mora prikupiti kapital našeg znanja, onome koji razbije ogledalo omogućit će povratak na njihovom mjestu stara glazba, prohladni akordi sjenu i svjetlost, od zore do mraka, bos po mokrom pijesku, moja duša tako brzo doći, već otišao, zlatna arabeska, Pružam ruku vjetru očekivanja, moj mali čovječe, slatki livadski cvijet djetinjstva.
Labava strmina zaglavio u bravi u predvorju očekivanja pomesti misli bez permisivnosti. duge niti spuštajući se s rogova ovise o posljednjem tekstu ukrasi viška vraćajući se na trenutke djetinjstva.
Sabir époumoné uza zid Thérèseinih dvoraca skupe se plač i udarci na lomači isprazne molbe.
na tisuću načina svečana haljina nabuja pred oluju mjehurići tako brzo pucaju za zastarjelu zaštitu.
točka smrzavanja samo roman tajnih stvari pred očima spaljeni armenskim papirom gdje se opasati svjetlom kasna golotinja ovaj napor da se podijeli potrebno ovaj trenutak sumnje u šupljini esheata ovo utjelovljeno putovanje pisanja traje.
Čisti valovi menuet na tepihu snova orguljaš odmjerava svoje note podizanje prašine gomilanje čipke srednja provala iz ovih mjesta zveckajuća ponuda trenutka sumnje sjedi na kamenoj klupi odmaknuti od rukavca mora. Oklijevam i molim na hibridan način smo konjugirali korištenje riječi s protokom vremena nježna ogrebotina ponudio u podsmijeh do ogromnog iskustva puna i labava između mesa i mahovine. 325
Sjene smo mi roditelji u krajnostima djeca u sredini.
A onda krtičnjaci bijelo plavo nebo ispružena ruka Indeks vif tamo idemo bez sjene sumnje ako ne mi kreatori slika na marginama a je ne sais quoi. mudre crte prigušene boje sila s lijeva na desno aleluja s golim granama slatkog dana .
Odmjerenim gradacijama spojite ljepotu i žar onoga što raste na rubu istine onoga što je tamo u meridijanskom trenutku.
Uklonite bačve iz šume očistiti prostor od svjetla za prijeđenu granicu ostaviti drvo izbriši naša sjećanja. Napredovanje u sumrak blizu noći odvažnosti navikli pipajući za lađu molitvi uspon u savršenstvo. Prepun uspomena na sunčevu zraku u živahno jutro prebrojati zrnca prašine vrteći se u poluotvorenim kapcima.
Skok uvis klavir didgeridoo medena melodija susret s vješticama ples prohujalih vremena leprekoni i trolovi miješajući se s mirisima oceana zavrti vjetar preko horizonta kiša pljeska životinjska škraba bućkati noću propale narudžbe često pobuna stvari tako dugo sadržane neobuzdan napredak između dreka i brnistre zidovi se otvaraju zavrti vjetar izdubljivanje prostora zavrti vjetar jureći zasijane mjehuriće zavrti vjetar u svom kraljevskom zamahu zavrti vjetar krajnje šuštanje zavrti vjetar pred velikom tišinom.
Od, tišina, komemoracija u kriznim vremenima mali čip na šalici žarulja treperi mi smo na kraju reda Otvorio sam ladicu za kruh odrezati si krišku kruha maslac i sir način prenošenja tablete.
Sat otkucava pet sati dan će se pojaviti tek za tri sata uzeti knjigu dok ne dođe umor.
Peć je još topla po mraku na kojem se krčkaju ostaci juhe moljac se budi naletjeti na žarulju.
Stavila je šešir odsječno i uzeo vrata.
Na velikom stolu ses kolaži njegov tridesetogodišnji život njegove nagomilane patnje pogled izgubljene srne pejzaž koji bode oči Zgužvam sve to probudi mačku gegajući se prema svojim kroketima.
Često čini se kao avantura proći kroz pauzu da prelazimo bez osvrtanja ponudio drhtavoj noći pepeo oživljen dahom.
Brz, zatvori vrata soba se hladi staviti cjepanicu u ognjište.
