Како гулаб на гранката

Nuit passée    
Au calendaire des obsessions    
Ai vu le jeu des morts et des vivants    
Arguant de l'arc bandé    
Dans l'entre-deux des migrations.        

Вибрирачката стрелка е отштиклирана на врвот на тополата
Крцкавите лисја по желба
Печени на нијанса à dia
Марките на војната
Во устата на демиургот.        

гулаб муви !    
И нишани кон мене со неговото црвено око
Во револтираниот театар
Да ги насочи хорегиите на обична пеење
Кон ужас и пустош.        

Prunelles de tes yeux    
Désignant d'un trait de rimmel    
La remontée des pommettes    
Dans le fourvoiement d'une poudre de riz    
Soir de Paris comme pour rire.        

Branchés puis débranchés    
Coulèrent des yeux de Marylène    
Les ombres caramel d'un ciel d'hiver    
Résolvant le rébus des cœurs    
Éclatés par la mitraille des aficionados.        


1004

A quatre mains

A quatre mains    
Me montrer que le pouce manque  
Et que l'alpha et l'oméga    
Ne sont de secours    
Qu'en cas de partage.       
 
Barbe fournie    
Petite bouche sans lèvres    
J'ai revu cette nuit de février    
Les lévriers de mon enfance    
Courants à travers champs.    
 
Моето тетовирано тело
Мајсторски бранови на Гавринис
Ми се појавија мудри бранови
Во заливот Морбихан
На подемот на плимата.        
 
Обликана глава
Ореол од монетизиран бистуј
Верувам во среќен Бог
Очи в очи
На братскиот премин на лежечките фигури.        
 
И доаѓа кај мене
Пуритусот предизвикан
До долгото седиште
чекајќи на сонце
мавтање со крилја
Како мали раце
Во сенката на јасенот
На јужната порта
на зградата
безгрешен син
Земјени очни капаци
Половина воскресна
По хоризонтот
Да се ​​одржи вистинското
Дебели и силни
Под распонот на двата света
Еден деликатен и волен
Другиот горд што го нашол клучот
Зборовите суштински редослед    
Облечен во костум на околностите
Понекогаш допрени
Но носејќи снег
На пепелта на заборавот
Дека имагинацијата согорува
Во време на голема осаменост
На исток од секое лице
Сеќавање на карпата
На врвот од светилникот    
Од другата страна на присуството.    
 
 
1003

Детството на мажите

Souffrant de l'absence    
Ils se sont posés sur la ligne de crête
Dans le champ des morts
A la rencontre des étoiles.

Што гледаме од таму ?
Où la langue épelle les derniers mots
D'un mystère sans fond
Encillant l'envie de vivre.

Ne parle-t-on pas d'effacement
Alors l'axe du monde approche
Au centre de cette quotidienneté
Devant laquelle s'incline le Boiteux.

Il est un jour
A vivre ou à perdre
Où le langage porte en terre sacrée
Le bouquet du printemps.

Un visage
Ça se voit
Des racines
Point
Juste une épaule
Effleurée de la main
A l'orée de l'enceinte
Alors que la voix
Creuse l'air
De nos égarements
Quand semblables
A un lac qui se vide
Les eaux boueuses
Grouillent de vie
Hors d'atteinte
De l'asymptote
Aux alliages reconstituée
Alors que cela se boit
Monsieur
Pour que charitablement
Lever le verre
Soit l'acmé de l'égarement
Produit à petits cris
Aux suçons de l'esprit
Espadouillés
Dans le face à face
Avec les fosses profondes
Retournées
Sous l'ondée énigmatique
De l'enfance des hommes.


1002

Преминот на гелдингот

En bout du chemin    
Le passage des hongres    
A serti les barbelés de crins fins.        
 
Point de repère    
Juste l'odeur de suint    
Imagerie obsidionale des oppositions.        
 
Naguère la roche métamorphique    
De creux et bosses compressée    
Fut soleil retourné.        
 
Navré de n'offrir que des mots    
Nous eûmes la délicatesse de monter à bord    
Par temps de mauvaise mer.        
 
Quand soudain    
Ombre furtive au ras des eaux hurlantes    
L'Homme apparut dans le fractal des origines.        
 
Секвенцијален кретен
Вртоглавица ни наложува
Да го запознае таткото.        
 
Вечерва
Таа ќе биде таму
Не знаејќи каде да оди.        
 
И ќе го прегрнам
Во екстремна гравитација
меѓу вечните светови.        
 
Добар дожд
Ќе му го покрие јазикот.        
 
Минатото на дофат на раката
Ќе ги распореди своите бои.        
 
Синилото на небото
Ќе ги јаде облаците.        
 
Ќе го видам црн птица
На задниот дел од градината.        
 
Il épellera mon prénom    
Jusqu'à ce que le nom vienne.        
 
Смеата ќе рикошетира
На кристалот на усните.         
 
Помеѓу трските
Пчелата ќе ги затрепери сувите лисја.        
 
Ќе се лизнеме од гнездото
Чекајќи ја тетралогијата на зората.        
 
Rigoureuse    
Faisant ciller les yeux    
Elle pénétrera le saint des saints    
En grand apparat.        
 
Moi l'enfant de mai issu d'une plaie    
Je retournerai la peau    
Pour inscrire quelques mots de Rimbaud    
 Sur le dos de la cuiller.      
 
1001


 

Раскрсница

Заробени во корисноста
помогни си себеси
Откажете се
Биди посилен.        
 
Не суди
Пријателскиот ривал
Кажи му
Да лежам покрај тебе.        
 
Да се ​​изолира
Свиленкаста мелодија без зборови
Мелењето се случи
Подигање на превезот.        
 
мал знак
Нема идеја
На хартија
Дамка од кафе.        
 
Витално прашање
Тогаш се обликува нашето потекло
Во срцето на срцето
Светлината ќе влезе.        
 
Со милувачки глас
Да се ​​биде осуден на осаменост
Без навреда
До големиот огласувач.        
 
Давај пред да умреш
Главата за жртвите
И смејте се на вашата мака
засекогаш закопан.
 
остани блиску до мене
Божиќни фигурини
Жителите на среќните улици
Од Луцерам убавата.        
 
Le Retournement    
Élèvera le corps    
Sur le pavois    
A la vue des assaillants.        
 
да се откажат
Образовани и живи за добро
Го враќа целото отуѓување
Нечујно при силни ветрови.          
 
Направете чекор назад
На копачката од очите
жените и децата
Ладно наредени.       
 
Отсутен
Но, давајќи насмевка
Празнината повеќе нема да се истражува
Празнината на последната рамка.        
 
Камењата зборуваат
Концертот
Движењето го прави својот пат
Што е со следниот ден ?        
 
Потоа одеднаш
Сè би почнало одново   
Пеење
Песната на поддржувачите.        
 
нема да остане
Дека отсуството да се биде
уште некое време
Меѓу живите и мртвите.        
 
Да ја напушти приказната
Некои достигнуваат легенда
Раскажување на небото и земјата
Во светлината на враќањето.        
 
Мудри и бунтовници
Ќе удриш на гранитната плоча
знаци на разбирање
Во екот на расудувањето.        
 
ајде да продолжиме
Но, не кажувај ни збор
На овој неморал
Да се ​​биде бесмртен.        
 
 
1000
 


 

клацкалка

клацкалка
предниот заден
На тркалачкото седиште на баба
Да води до снежната порта
Под сребреното дрво
Од операта Регент
Повикот за љубов
Ова учество
На Собирот на вештерки
Моите сестри
Од зад пролетниот рид
Нарцис и нарцис
Парфемирање на воздухот
Од прилив на пари.        
 
Клопин шут
На врвот на Pont des Arts
Го препознав маршот на ѕвездите
Да се ​​покаже со прстот
Крајната прегратка
Наутро
Во духовна дозвола
Со Посејдон
Од сливот до чамците
уста од бел слез
се смее
Пред металните столчиња
танцување кармањола
Со марионетите
Од замокот Алиса.        
 
Nous nous sommes mis d'accord    
Pour grimper au faîte des maisons    
En conclusion sage    
Des cœurs cherchant cœurs    
Appliques de bronze posées    
Sur cette double vie    
A bâtir en liberté     
Les choses si particulières    
Que sont le chant de pierres    
Au passage du "нека биде благословен"    
метафора на август
Брза во својот импулс
Да ја сфатам вечноста
Во фитинзи на цути.        
 
( дело на Манон Виши )
999

Дувањето не се игра

Etre capable    
De souffler    
Entre les omoplates    
Le son d'une guitare    
Aux ailes étendues.        
 
За да може
да отвори
Вториот дел од животот
На границите
Она што не менува.         
 
бакни му го синот
Додека порано
Да се ​​удави во нејзините липања
би опустошил
Двојката и нивните потомци.      
 
Se raccrocher    
Aux branches    
De cet arbre mal foutu    
Alors que de fixer le regard sur la poignée    
Jamais la porte ne s'ouvrira.        
 
Silence    
Quand ébranlé par la douleur    
Il faudra rentrer chez soi
Lettre lue     
Pour la métamorphose du papillon.        
 
998

Се нуди резервоарот за вода

Ce matin    
La retenue d'eau s'est offerte  
De nature    
Au cœur de terre    
A faire se lever le printemps    
Dans le glissement de l'air    
Hors de la faille.        
 
Потоа врати се
Убава како денот
сон на месечината
Под ѕвездите на Têt'Co
На адмиралот
Директно како јас
Крцкаво прериско јаболко.       
  
Fléchissant le genou    
Devant la Croix des amours profonds    
Ils ont tenus    
Offrandes à hauteur de poitrine    
Les récipiendaires de la nouvelle portée    
Emboîtés telles pièces d'une poupée gigogne    
Dans l'enceinte du grand Chêne.        
 
Coule    
Eau de mars    
Hors des vasques principielles    
Allant de degré en degré    
La conscience claire    
Vers cette prodigieuse descente    
De l'autre monde jusqu'à nous.        
 
 
997

Гласот од толку далеку

La voix   
De si loin
D'un tambour
Au son voilé
Parvenant jusqu'à nous
Tel sourire
Ondulant des lèvres
A l'orée de la clairière.

D'un revers de main
Asseoir le trop plein de mystère
Dans un fragment de calcaire
Le couderc proposé
Ardente fontaine
Gardant souvenir d'avoir croisé
En solitude corrélée
L'envol d'un regard.

Répéter les faits
Enfreints d'une patte
Posée brève
Pour que se retirent
Aux détours d'un parcours
Les actes de sagesse
De l'activité humaine marquée
Du cri du dépouillement.

En occurrence
Entre le masque et le visage
Entre caresse et fureur

Quand il s'agit de créer le sens
L'ange se transforme en faiseur de roi
Comme les abat-sons du clocher
Cloches des heures saintes

Sonnant à la volée
Soumises aux offices.

Ne pas voir ça
S'abriter dans le feuillage des frênes
Nous les compagnons de voûtes
Enclins à démêler l'écheveau de chanvre
Du chant de la pierre
En instance des encombrements intérieurs
Pour qu'Être unique
Se changer en Liberté.

Sans excès
A mesure du surgissement de l'inattendu
Calquer l'éloquence des souvenirs
Sur la face opaque de la montagne
Immensément soumise aux humeurs des nuages
Prompts en leur repliement
D'alléger les petits pas de Jeanne
Le soir en descendant du grenier.


S'adonner au jeu secret
De l'ordre et de la lumière
Riante joliesse de la femme respectée
S'excusant de creuser le ciel
D'une musique d'excellence
Sous la crédence des jours meilleurs
Tresses d'ail posées à même les drailles du cœur
En attente d'un brouet vernaculaire.


996

на “Патот”

Пеперутки на деновите во радост
Од една висока трева до друга
Од огрозд до цветови од црница
Рацете се кренаа
Процесија на светли души
На огромна рамнина
Дека ветрот дува од Планезе
Погодно да се дојде до работа
Да закрпи кошули и јутани чанти
За претстојното доаѓање на Пјер
Бебето на Крстител
Кој на жесток начин
Ќе ја исфрли нечистотијата од патот    
На контролирано лизгање
На неговиот сребрен велосипед
на "Патот"    
Директно надвор од Ману
Платен со првата плата
Да отидам во селото
Побарајте ја питата од бел леб
Мисија на неделата за деца
Без да се заборави на "Сиво" и на "Работа" од дедо.        
 
995