Архиви на категоријата: декември 2013

Силвен Џерард. работа 2 – човекот на неговиот прозорец

    Изнемоштено лице на млад човек   
 надвор од своето образование   
 веќе способни да сфатат   
 заразниот имброглија   
 акумулации на знаење  .    
  
 И навистина го познава светот   
 младиот човек со изнемоштеното лице   
 без очи, без раце, без нозе, но отворена уста   
 тој го доловува поширокото   
 него чувар на надворешноста   
 и длабоко во себе   
 тоа е трупа од акумулации   
 тој е примател на лукавствата и привилегиите   
 под носовите и брадите на старите   
 тој е најпаметниот меѓу луѓето   
 да се бориме со расудувањето   
 него генијалниот со цик-цак судбина   
 ролерот за карпи   
 до помирувачките извори   
 тој е виновен за грабеж   
 тој го нуди својот живот со своите неискажливи маки   
 што се користат   
 креаторите на соништата, поетите, мистиците,   
 никогаш да не ги погрешиме небесните громови   
 да си го пресече стомакот една синоќа   
 да се запрепасти од тоа што го гледа  .      
 Смиреност и пијанство   
 пред нас лежи маска   
 богата со докажана митологија   
 маската за добредојде на реконструкциите   
 каде да се соберат фрагментите од ова расфрлано тело  .      
 О невеста сестра   
 дури и ако ми недостига жезолот   
 Се прашував и го започнав вистинскиот живот   
 онаа на законите за меурчиња   
 до кои стигнуваат само шаманите, поети, пророци,   
 "кордиери" и др "кадрава"   
 - (приврзаници на теоријата на супержици и квантната гравитација на јамка)    
 сите следбеници на лакунарниот простор на повлечените води.  
     
 Нема поголема празнина   
 отколку да повикате светлина   
 отворени прозорци   
 ние птиците од глаголот   
 ние мешачите на силата на летот  .

     
 177 

Sylvain Gérard. работа 1 – бегството

 Cette remontée du centre de la terre
 A belle allure vers le commencement 
du monde
 Cette perspective où s'essouffle 
le père invectivé 
 La brûlure des anciennes alliances 
que l'on découvre à demi-mortes le matin
 La plainte des animaux égarés en 
d'étranges contrées enfin créées
 Cette fuite vers des aubes promises
 Cet élan brisé contre la vitre des immobilités
 Cet éclair rouge sang du couteau 
contre le ventre
 Ce suçon de paix donné à la va-vite 
le temps de l'éructation
 Ce court-circuit des émotions vraies 
дека насмевката се затвора меѓу четири даски.
 Ils sont partis
 Ils ont fuit
 Le courage à deux mains repliées sous 
la chape des convenances
 Ne les arrêtent que la fatigue et 
le soir qui tombe
 Errant de ruine en ruine
 Dans un chariot de bric et 
de broc assumé
 Le rétameur s'est éloigné dans 
un nuage de poussière
 Et la route fût longue et par trop inhospitalière
 Père et mère confondus à la craie 
graphés sur la carriole
 Leurs noms écorchés à demi effacés
 En vaines contorsions l'outil de 
braise fume en se mêlant à l'eau
 Je bave et m'extrais hors de cette 
chape carencée
 Pour la parole habile
Подигнете се на раскрсницата на салвос
 на разбирање и вртоглавица.

 Топлината на напнатата желба 
sous la toile
 Éclair blanc au zénith
 La coquille éclate
 Le jaune se fait soleil rayonnant
 De cet éclat consacré au profond 
des origines
 De cet imbroglio d'os et 
d'organes disjoints
 Je pus grandir entre fiente et 
humidité
 Poussé sur le devant de la scène
 A noyer par l'alcool
 Ces myriades d'étoiles alors 
entrevues
 Si puissantes si fascinantes 
si monstrueuses
 Dialoguant avec ce corps douloureux
 мојата душа боже мој .
 Ја возев кукавицата 
jusqu'à son terme
 Vers les plaines légères de pluie 
fine de vent soyeux de douce lumière 
 Ce ne furent que grâce et beauté
 Entre les barreaux de ma cellule 
à ciel ouvert
 Entre les rayons de mes roues 
ces interstices à mon déplacement si particulier
 Mon chapeau de lutin vissé sur la tête
 A dire et à redire des "Те сакам"
 Меконога моите браќа и 
sœurs en création 
 Mon unique raison
 Ma déraison ultime.

176