Архиви на категоријата: година 2021

Ентаблатура на гостите

Ентаблатура на гостите
И да живее храната и доброто вино.        
 
 Јас-Јас    
"јас сакам" "не ми се допаѓа".         
 
Со распоредени грла
Се работеше за храна и добро вино.        
 
Свежи тестенини и бургуњон
И Гигонда за страст.        
 
Стомакот има свои причини
таа мисла не може да замисли.        
 
Украдете ја оваа мисла
Да се ​​врзува во закачалките за да не се троши.        
 
Да се ​​раздвои религиозното од духовното
Беше потребна голема храброст за да се дојде до следното јадење.        
 
Рамката се тресеше
Под витуперирани гласови.        
 
Големиот Волк треба да биде наскоро
Да ги издувам свеќите споделување.        
 
Et quand les rois mages    
Apportèrent le plateau des fromages    
Il y eut jubilation     
A faire gonfler les chevilles    
Et rougir les pommettes    
Pour tant et tant de bonnes choses    
Vive la bouffe et le bon vin.        

 
964

Семето на времето

Horloge parturiente     
Par dessus le temps
Les oiseaux se taisent.

Beauté et connaissances
Créatures et inventaire
Nos dernières espérances.

Va et vient de nos désirs
Apaisés de se rejoindre
A la source où tout se brise.

Каков е животот ?
En narrant par le menu
A vivre à vif.

Filent défilent
Les vus et les à-voir
De l'instant vécu.

Imaginer
Porte un coup fatal
A la cruelle certitude.

Messire le loup
Après repas
Passe sous le houx.

Petites dents
Et coups de langue avides
Sont l'écueil de l'âme.

N'y pouvant mais
Ils eurent bien du courage
De rester en marge.

Atteindre le bout de la terre
Augure du respect total
De sa Liberté.


963

глиф на небото

Не можам да зборувам
И замолчи
Како да се направи ?        
 
напишано е
И не е напишано
Како да се направи ?        
 
Те знам
И не те познавам
Како да се направи ?        
 
Запознајте се    
И да не се гледаме
Како да се направи ?      

Шетам по Мавр
Околу мене дува бура
Месечината го придружува духот на предците.        
  
Истегнете се до крај
На земја
И погледнете го небото.         
 
Денот и ноќта    
Без зори
Без ноќна глума.        
 
Жена и маж
Не можам да бидам
Можеби добра жена и маж.        
 
Реалниот таков каков што е
Тоа е гледање без очи
Разбирај без памет.
 
Надвор од дизајнот
Внесете искуство
На смирение и величественост.        
 
Разбуден здив
Присуство над вистината
Нашето достоинство да биде.        
 
Сведок на сенката на сенката
тогаш напредува
Со големата тишина.        
 
Transmettre la Lumière    
Qui n'est la propriété de personne    
Et bien autre chose encore.      
 
Поминете од Вистината што ја имаме
До Вистината што сме
Излегува од летаргија.        
 
Будноста се осмелува да знае
Среќата знае    
Помеѓу хуморот и видовитоста.        
 
Пристап до духовното
Поминете низ помирување со женственото
Внимание без очекување.        
 
Свесност за своите слабости
Од страна на Отецот дадено
Точка на спојување помеѓу лицето и телото.        

Пошто поминуваш без да ме видиш
Што може да направи љубовта на синот
Таткото заслужува толку многу.        
 
Светот во кој живееме
Дали е местото за танцување
Дното на неговата драма е вистинито.

Glyphe dans le ciel     
Ne prend sens    
Дека ако лакот го допре.        
 
 
962

радост и танц

деца на љубовта
Да се ​​закити со гестови и молби
гестикулираат
За подобро препознавање.        
 
Со скромно потекло
Тие се фрлија во бањата на пристојноста
Да бидам како другите
Кукавиците на поканата.        
 
И сега нема повеќе галамење
Песни на ва-ком-те туркам
И танцуваат камили
Шаман танцува.        
 
На дожд на бледо време
На сонце на огнените потрошени
Само забава
За кого го разбранува папратот.        
 
И вратете се
Дури и ако тешкиот чекор
Другите задачи ги врзуваат
Духот полн со секојдневни зборови.        
 
Промешајте од сите краеви
Нозете ќе ве следат
Лиана флексибилен струк
И раце за круг.         
 
да обезбеди
На патеки со чипка
Преку изнемоштените отвори на крилата
Јајцето може да се изведе.        
 
Et là pas de concessions    
Rien que du gloubi-boulga    
Au fouet des chevelures    
Le son des flûtes d'autrefois.        
 
слатко да видиме
До патеките зголемени од пролетниот цвет
Будење на сетилата
Во коритото на тркалачките сезони.        
 
слатко да видиме
Под небото виножито
Богот Пан во неговите лулашки
Следете ја вечната Бачанта.        
 
 
961

Тои

те чекав
Покрај патот
Небото беше ниско
Имаше ветер.        
 
те видов
Те видов
Ти дојде
те нема.       
 
Во темница
Пламенот црта
Мирисот на крцкање
Каков вкус има тишината.        
 
Тесна насмевка
отворени усни
Рапав глас
Под шумата во пламен.        
 
душевен екран
Крепот е искинат
Гробница во далечината
Ѕвезда трепка.        
 
Pile face aux arbres    
Un serment en pleurs   
Pour tes yeux qui se ferment    
Nos mains qui se joignent.        
 
Крвта се крева од земјата
На кратко растојание од тука
енергија одозгора
Продолжете со искачувањето.        
 
Во привлечноста на скриеното небо
Исчистете се на сит дожд
И кажи си дека останува
Да се ​​прими малку.        
 
Поминаа ноќ
Четирите возрасти отфрлени
Ќе се качиме во роговите
Барајте мали звуци.        
 
Сè е подготвено
Слушајте го потокот
Долу во долината
каде што пијат елените.        
 
Et si descente s'en suit    
Forces neuves déployées    
Soyons Présences invisibles    
Veillant sur le cheminement.        
 
 
960

Пресвртот

Se piquer aux épines du sacré   
Et découvrir à nouveau toujours et toujours
De quoi nous sommes fait.

J'entrerai à l'arrière-plan
Blason des cinq doigts de la mémoire
Prêt à quérir le jour qui m'a vu naître.

Il y a le Merci
D'avoir été sur le pavois de mes ancêtres
Le continuateur du chemin.

Il y a le Regard
Porté aux choses de la vie
Pour que décoction faite le Beau fleurisse.

Il y a le Mouvement
Et ses perpétuelles incartades
Qui m'ont conduit vers la contrée des amours.

Il y a le Silence
De l'écoute du tout ce qui arrive
De nuit comme de jour par la fenêtre ouverte.

Il y a la Machine
Pour plonger dans ses origines
A coups de trique sur le râble de l'orgueil.

Bien m'en pris
De compiler les us et coutumes
A l'aube de notre rencontre.

Кога, hurlante météorite
Elle apparut déterminée et sauvage
Dans l'ample mandorle de lumière vêtue.

Dès la première phrase qu'elle émis
Je fus irradié par sa perspicacité
" Што прават овие ? "

S'en suivi le passage de la ligne de démarcation
L'appel aux forces vives de la nation
Pour effectuer le Grand Retournement.

...............................................................

Passer la main
Sans pression sur la flamme de la bougie
Permet de sceller le coffre des missions.

Les chardons ronds de l'hiver
Griffent mon cœur offert
Aux assauts du soleil.


959

Agrafe tes post-its et viens

Langoureuse et heureuse    
Elle regardait de la passerelle
Les boutres sortir du port.

Reliée à ce qu'avait été sa journée
Cette grande voile blanche
Reflétait ce qu'elle croyait être.

Soleil et le soir moins de soleil
Puis plus de soleil du tout
Pour un rien elle n'aurait manqué ça.

Son esprit se tendait
Elle captait les flashs lumineux
Mais pour les enregistrer c'était autre chose.

Tout ce qui a existé existe
Les actes les paroles
S'inscrivent dans la mémoire cosmique.

Celui qui voit
Ne se retourne pas
Corps et âme se confondent.

Langoureuse et heureuse
A deux têtes l'une visible l'autre pas
Elle évitait de choisir.

La voile comme la mer est part de soi
Du concret à l'abstrait
L'homogénéité se fera.

погледнете нагоре
Par le ciel vient la parole
Prête à agrafer des pans d'antan de soi.

A même la plage aux galets sonores
Le silence est rare pour qui sur l'onde
Voit les astres.

L'eau est claire
L'esprit tendu comme l'arc
Reçoit la lumière.

Rester calme et laisser les pensées
Au fond des placards et des malles
Être grande douceur afin qu'il vienne.



958

Ова прекрасно дете

Ова прекрасно дете    
Déjà inscrit au registre des entrées
Quand neige et froid imposent mitaines
Scellait sa destinée
Dans l'étable des origines.

Il y eut des saisons
De céleste attitude
Où se penchaient sur le berceau
Mines réjouies et mains papillonnantes
Les santons de la crèche.

Il y eut la joie
D'accueillir au matin
Les paquets emballés de papier
Qui sitôt déchirés
Laissaient d'autres boîtes à ouvrir.

Puis vint le jour
Où clamer cet avènement
De rires et d'éclats de voix paré
Sous le sapin érigé
Clignant de ses guirlandes.

Devant la vie
Il y a la vie avec ses grands yeux ouverts
A se cogner la tête sur ce qui sera
Alors que ce qui est
Subvient au temps passé.


957



Еден до два

Еден до два
Се шетав околу таблата
Брод ти кажувам
Бев на брод
Со морето наоколу.        
 
Да ти кажам се
Беше сончево
Мразот крцкаше под чевелот
птичји бод
Само пешаци со своите кучиња.        
 
Ги извадив рацете од џебовите
За да направите неколку снимки
И најди ме таму горе во горниот плови
Да мириса на добриот воздух
Тркалање надолу вулкани.        
 
Под праменот од бели дрвја
Таму беше коњ
Му кажав за земјата
ми одговори : " Ви благодарам
Не мислев дека ќе бидеш тука ".        
 
Возбудлива средба
Да ме засолни    
Ќе беше потребно лудило
И фрлете го прстенот во калдерата    
" Отворете сусам ! ".        
 
Слузи на ветрот
ангелска коса
Измешана музика и тишина
Под затворените очи на зората    
Пред дрвото да се запали.        
 
Се крена прашина од ѕвезди
Преку прозорецот на заливот на ресторанот
Се повикав на маната на Верцингеторикс
Без ризик и со низок глас
За да дојде детството.        
 
 
956

Утринска смеа

L'inattendu peut surgir   
Petite fille aux nattes brunes    
Dont l'embarras d'être île plutôt qu'aile    
Allie notre regard hors Limagne    
Vers ces abrupts de la montagne    
Offerts au promeneur    
Ce mentor des orfraies    
Le duc du Grand Duc    
L'or de Tournemire    
En ligne avec le saint des saints    
A cheval sur un sapin.        

Petite fille des tendresses    
Carmine vaine    
Aux yeux vairs    
A la lèvre discrète    
Que n'eus-je la permission    
De te tenir parole    
Dans le rôle du papa    
Alors que par la fenêtre passait    
Le pic épeiche de la pensée    
La fourragère flèche d'un destin    
Rire chafouin du matin.        

Нежности на породилките
Секоја пена до фино скица
се нудат на кој и да дојде
Заградата на видиковецот
Бело од бело    
A la tunique du barde des brumes    
Au sommet comme en bas des pistes    
A grisoller de si douce manière    
Que les pignoles sèches du bois de Laroussière     
Suffirent à la flambée dernière    
Dans l'âtre de Frugères.        


955