Био си тамо

близу ограде
Задрхтао сам
а ти си био тамо
И нисам рекао ништа.      
 
Био си тамо
А ипак се чинило да ме не видиш
Ако докле још један корак
Пожурио би ме у твоју ноћ.      
 
Нисам се усудио да их подучавам
Срећним људима овог света
Да има много веће среће
Већи и префињенији.      
 
То мој ум ствара
Много више од битних жеља
И моја душа
Одлази у кревет чим је потребна лакоћа.      
 
Ухватите за глежњеве
Тело моје љубави
Принеси ми уши
Шапат њеног задовољства.      
 
Ако вам визија дође
Држи га на грудима
Дубоко у свом лудилу
То мудри не могу достићи.      
 
Le diable je le sens en moi   
Qu'il est doux d'être son obligé   
Quand s'échappe par la fenêtre   
La rose ébouriffée.      
 
Entre dans mes yeux   
Et me vois   
En provenance   
De ce que nous aurions pu être.      
 
Lourds d'ennuis et de chagrins   
Je butte contre les mottes du destin   
Heureux alors celui qui s'élance   
D'une aile vigoureuse vers un ciel d'airain.      
 
Cette terre aux émotions si belles   
Je ne sais l'expliquer   
Sans la porter pleines poignées   
A mes lèvres asséchées.      
 
Plus je me regarde   
Plus je retrouve l'enfance   
A jamais insufflée   
Par cet élan recommençant.      
 
Je prends, je malaxe   
A hue et à dia    
Le bien et le mal au court bouillon   
D'un temps compté.      
 
Je t'aime, tu m'aimes   
Et ce cri est sublime   
Tant il est absurde   
Dans le silence des sentiments.      
 
Les tenailles se fermeront   
Sur les entrailles des paroles figées   
Alors nous plongerons dans la ténèbre   
D'un été si court d'avoir été.      
 
( détail d'une œuvre de Frédérique Lemarchand )
 
1026

Оставите одговор

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена *

Овај сајт користи Акисмет да смањи нежељену пошту. Сазнајте како се обрађују подаци о вашим коментарима.