Essencemagique erranceà quand le carrefourdu feu ardenttu mets tes chausseset rentre la chemisesans le direune douleur vive au ventretu recherches l'ombretoi le soleil en quenouilleet pose la mainsur la poutre maîtressesans que les cieux pâtissentpommettes rougiespassent par la fenêtreles retenues désuètesun feston de lumièreau carême d'êtretu prends la vaguede plein fouetne recule devant rienla gorge nuefigure toi que je t'aimeet fais bonne figureassis sur le siège hautle tilleul bruissant d'abeillesle chien court sous la tonnelleet lève la poussièreaccueilleet tais-toibrûle d'une allumettela luette de l'espritpour un sourireaux lèvres humidesà l'éveil des âmes libresla pensée est sereinepétris tes souvenirspar une déglutition activedemeure le goût du sangaux mains tremblantesзоромtu verras l'ouverturede la dure mèrereplète en ses ondulationsau creux de ton épaulelâcher prisе
à la fibre secrètele pansement discretun boutonjuste un petit bouton jaunepour désarçonnerton corps sageaux mille pertuisêtre de garde et d'estoctoi le millénairedes prairies de montagnesois la digitale bleuedu signe mystérieuxverbe incarnéque le doute anticipeмој животmon immense vieà l'angélus vermeild'une coupe profondeventô grand ventsouffle sans fatigueles girouettes crient613
Старост који поседује успомене да нас инспирише смислене радње свечано чак, откривајући слике са виталном снагом тела и душе партизански. свадбени бод порозна тврђава напуњене заједничким стварима у претњи без стварне опасности из страха од раскида ожени обликом млад и насмејан у потпуној самоћи sans que visage surgisse.
Старост који поседује успомене да нас инспирише смислене радње свечано чак, откривајући слике са виталном снагом тела и душе партизански. свадбени бод порозна тврђава напуњене заједничким стварима у претњи без стварне опасности из страха од раскида ожени обликом млад и насмејан у потпуној самоћи не показујући лице. 515
D'une patte réjouie en élégante compagnie elle avançait sur le chemin montant de sable et de graviers grinçants. Il fallait passer par là sans se couvrir de faux-fuyants d'adorables rouflaquettes de queues de pie d'enflures démonstratives ni de bastonnades à l'égard de l'ego. Je suis donc j'avance sans que le reflet ne m'étrangle j'organise le camp de base j'équarris les angles de la permissivité je crée. Pas de mentalisme l'action livre ses horizons l'œuvre éclot la confiance est là pleine de coquelicots en corbeille pleine d'une réciprocité l'autre aux confins d'une réalité ordinaire et non-ordinaire. 511
Sur le pont les trains passent vibrants et colorés grappes de souvenirs à la gorge arrachées orgueil remisé l'air vibre du rauque des crapauds les chapeaux tombent les cheveux se dressent un bouquet de fleurs des champs une senteur de foin une éclaircie entre nuages le temps est en plein emploi de lumière. Frappe de la mailloche le cuir du tambour le son court ridules de la rivière les cloches à la volée entrent au temple les officiants de l'acte gravissent le mont des muses sous le chant psalmodié des guerriers de l'oubli.
Корак по корак, од путовања до путовања, en l'arène d'un cirque où la roue tourne la rumeur soulève les rideaux de velours. шарени улаз, бучни барнум, подигнута прашина поворке животиња les passions de l'âme подигнута на врхове храмова démantèlent la lente construction de la raison. Од крви и боја, les cris furieux des Erinyes уништили су пејзаже детињства ; глинене усне извора направили пут са цементним млазницама, истргнут је камен заштите, жива ограда је посечена, испуњени ровови, сребрна лисица ne trouvera plus le centre des offices, зли ветар разноси грудве земље према сухозидним терасама, стари јасен шапуће своја последња расположења.
Ноћ гугута, душа голубова надвишена кршења људског стања ; популистичке лажи заменити песму песника, трагови ратних машина прати гвоздене ципеле длакавих, небо се тамни, чак и дрвеће које је извајао западни ветар легне у олују. Ваздух је гадан, contre le mur des lamentations les papiers de l'envie згужван и усиљен на спојевима камења покривена лишајевима постати задихано месо насумичног цимцума. мршавих руку, из џепова да одговара загребати заборав ; колутајући очима исећи вредности духа, crème sulfureuse maquillée d'un sourire de clown, nos errances dernières sont à portée des crocs. Бес обузима ноћу, у тишини, enlaidie par les passions de l'âme борбе и мржње ; испупчен подизањем нове жетве, annonciatrices des renaissances à venir. Постоје званичне биљке него оне пролећне, колегијално биље љубавног пољупца расути у потрази за великим преокретом, комад хлеба на дну торбе, l'eau dans le creux de la main. Nous entendrons le son des ricochets, каменчићи бачени на реку, доступна тражиоцима азила, en sortie d'exil. 513
Au profond du lac le noir l'intime l'appel du mystère.
Habituée des berges la roseraie clapote d'aise résistant d'aller plus avant au large des sources que le vent suscite étrangement libre devant la bête aux lampées déraisonnables creusant mandibules sèches la cupule où broyer nos émotions.
С десна на лево брисач за очи раздваја видљиво од невидљивог под узбуђењем неба. Буцмасти облаци пунктирају њихових дебелих осмеха мисао о звонима да јека пробада. Јахање са турбаном мириси језера права шанса нашег порекла.
Сеци до главе њене велике очи огњеног фитиља испупчење терминалних стрелица залетела је животом у овим висоравнима које ветар обликује његових вунених рукавица.
Musique de papier froissé sur l'étang ridé entre l'archange et le murex purpurine strangulation aux cloches du dimanche sans admonestation les pissenlits plein le sac en allant contre la berge elle roulait sa pierre. Un oiseau passa échancrant d'un sourire le sourcil des nuages.
