Овај зид од очврслог песка деликатесне светлости са замршеним борама скривајући цео град а ја сам код његових ногу сенка без тела регистрован одмах .
Све око мене пуст предео нема вегетације гола земља расцепљене стене равно светло .
Немирни хоризонт нијанса Леонарда да Винчија санс цодицилле ништа препознатљиво ништа не знајући како да умириоко d'avant la catastrophe .
Ја сам сам тачка живота около нема ветра непрекидан промукао дах далеко звук гомиле која маршира .
Звер је овде огроман иза мене а ја сам као уништен пред њом .
Ставља ми руку на главу Немам више косе његове прсте на мом лицу и више немам лице .
Озрачена Уништен сам а ипак још увек жив и покажи ми у сумрак хранећи се остацима хране пао са врха зида .
Да ли сам одбијен ? Да ли сам трајно удаљен из града ? Неће се отворити врата око стене et cet être énigmatique m'enjoindra-t-il de le suivre ? Je le suivrai у лавиринту обасјан светлошћу ниоткуда .
Убрзавајући корак je trébucherai sur les aspérités du sol плашећи се да га изгубе из вида .
дуго дуго дуго времена Ми смо шетали уз обновљена брда непрестано као таласи дина pour au détour уочити град изабраних његово челично кућиште сијајући на свом рту над равницом омеђеном сумраком . Моја љубав ! не задржавај сузе, плакати . " Знаш прошло је време а ту је и дете, ново биће . "
Тензије долазе емоционални елементи бетонска кошуљица згњечити клас пшенице. Тензије долазе нове реалности у шупљини таласа une mousse superbe. Тензије долазе дубоко унутра позив на више начина. Тензије долазе током циклуса природе хладан облак témoigne des migrations. Тензије долазе о окружењу са пријатељима је само клица лоше управљање. Тензије долазе када су препреке срца cèdent et déversentапсурда и равнодушности. Поздравите ове тензије да се одвијају ти неуредни коњи долазе из стикса. Хајде да растегнемо столњак на свечаној трпези да крунишемо праве економске инструменте продуктивни рој.Хајде да будемо фитиљ међусобног сусрета у мудрости будимо књига континуитета. нека буде позив Отворене очи немогуће је постало могуће брак наших дубоких склоности. Будимо трагови и светлост у постизању наших циљева фер квота на располагању à notre vie quotidienne. 251
Моје тело се распада као мрље светлости брисање краја курса. Верујем у трикове нематеријалног ја остајем. Жањем кас-мени ораси , бадеми и бобице у шумама ума. Поздрављам осмехе и покретне усне Правим нежне сусрете ланчић који се ноћу види око врата. Косио сам траву и ватру миловањем срца и душе чудо у привеску смирујем неблаговремене и нахрани лешинаре. Забринут сам због филијале ја везу између банака Посматрам несагледиви заборав парадокси и митови. Мој живот је способност да верујем у вишем бићу без спајања дана. Пред бојажљивим мислима Предлажем радикалну субверзију у јединственој блискости са гоњеним. Не постоји релевантна порука то се односило на његову слободну одлуку све док деминер ради. Недељна пијаца више не ради снижене тезге између стабљика карфиола остаје жива вода очишћења. Страница је окренута пажљиво се пењемо рано јутро Сунце брате у снопу нагона ка светлом сјају метаморфозе. 250
Језици лижу обалу облаци предлажу живот располаже у шупљини тужних таласа труби за маглу .
Црвени канап око врата мртве свиње спин парада хами подригују чудовишта бунтовници на уму .
Аматери дезопилантног појања организују насумично наношење естаминета терор се уздиже на олтар злостављања они однекуд носиоци мучнине .
Певање предаје мисли иду они долазе млади људи са изузетним лешевима безаконици на присилну веру .
Прођите поред жене са понуђеним лицем живе изван манастира испруживши се својим молећивим рукама око напаћеног сунца .
Хајде да не кваримо речи будимо јаки присталице тако да у валовима крви следи зелена енергија .
Изађите рано ујутро пацови наших градова колебљиве кријеснице наших пустих улица .
Време против нерава додирује са сталном пажњом доживљени преступи у мочвари компромиса .
Устати испуштају шепајући звук сиромашних људи проклетог до крезуба да црно злато очајава .
Будите глагол на заједничком столу загреј се на дрво убилачких реченица сачувај своје игре и своје мелеме изаћи на отворено и рећи да је човек сјајан .
Инвектирај остатке буди жуч господара ума копају гробове онима који су попримили облик проћи свој пут испред илузије .
И враћа се да нам каже да је живот жеља на мелодију гитаре заљубљени ђурђевак на реверсу .
Тако да брод од папира плови у басену Туилериа једне вечери у децембру на океану истина .
дете које јесмо дете које смо били за нашу вечну децу будимо со и мед земље .
Светлост у сатенској хаљини устрептало цвеће троши са малим млазовима магле завршна вртоглавица јесењег дана .
Страница се окренула огледа се у мермеру прошлости бриге сувише пута благословена од неуспеха да се заборави .
Избија удубљење сувих дланова у нежним миловањем на храпавини дрвета непокривен сандук експлодирао из сунцобрана конвергирајући са ветровима према зору порубљеног пиринча .
Он има велике сисе уз пуцкетање цвркута а да се завеса не диже свадбени пловак .
Сва романса је редак бисер сав осмех у загрљају сунчевог зрака повлачи се ноћу на плач бабице крастаче .
осека мора пре последњег скока бетон пуца попуцати жиле стакла под сланом канџом арматура стење лута маррамска трава шта говоре морнари у далеким временима Њуфаундленда угризе жилаве прехладе ветар кида дрвеће муљ испуњава ровове дижу се барке плутаче лете у спрејевима од пене дуж обале таласи запљускују морски зид хеддлес звецкају песак испуњава сваку рупу небо је врева у овој финти потиска галебова пируета дубоко у блок-хаусу мучнина на уснама узвик нечувено тишине сати су мехурићи од сапунице махнита кавалкада коњи прче каменчићи се троше надвисујући ограду исправљајући потезом пера око успомена сенка излази на површину шупљине се пуне својим љигавцима цвеће на плажи рађају се земљане пукотине очњаци звери скерлет у свом вишку склупчана и невољена прљава и сакупљена бунтовни и љути изложена четири ветра биће ништа друго до дах стрвина понуђена рана на ивици бокажа са фосилним жилама котрљајте бубњеве пуцати свитци испод пете бедем против урушеног битумена горчина наизменично црно-бело у самохватању Смрт у души .
De part et d'autre à l'avenant d'un participe présent je fais mien ле " qu'en dira-t-on " des choses de l'esprit mais sans nuire à autrui .
D'autre part je racle les fonds de casserole en crédence je pose mon vertige sur le pas des portes j'argumente en ronds de jambe .
Je maugrée parfois sans l'ombre d'un doute mais choisis mes flèches pour qui de droit à l'envers des atermoiements .
Passé le moment de dire je crêpe de noir la nature bafouée je frissonne sous l'averse et fausse compagnie pour dire peu avec peu de traces afin de pas rouiller l'avenir .
Que dirait-on de moi à mi-mots des choses encerclées au carrefour des timbres millésimés si je m'offrais en cadence accélérée au miroir du pas de l'oie .
" Passez votre chemin , y'a rien à voir " .
Et si revenant en arrière l'homme qui pense s'inscrit dans la romance il y aurait sur le linteau de ma fermette ces mots de glaise , ces mots d'amour :
" Arrêtez-vous , prenez votre temps , y'a tout à voir ,entrez dans ma caverne cruche oreille et Saint Esprit de mon ventre en poésie rebellez-vous tapez du poing apostrophez le patron mais jamais , ô jamais , ne manquez l'écoute du verbiage des souris du lieu " .
Un cirque de montagneavec devant soi le déploiement de son histoire .De perplexité en désarroidemeure le vague à l'âme .Une maladie du corps à corpsavec en dérobadecette habitude de ne rien voir .Les hauts sapins inaccessibles à la tronçonneusegreffent le musc des mouflonssur la sente parcourued'un matin bitumineux .Je sais que guérir n'est pas chose facile ,que guérir le mal par la sourceest semé d'embûches .Nous risquons alors de surseoir aux erreurs grossièrespour en révéler d'autres plus insidieuses .Il est des perspectives sans issueque le charme d'une idée baladeuse séduit ,et rend propre à la consommation du chercheurplus apte à cueillir la fleur qu'à la laisser grandir.Le creux de ma main recèle ences jours de deuilles perles de rosée d'aujourd'hui ;transformation où les gouttes d'eau clapotentsur la houppelande du berger .Accéder à l'illimité de sa visionoblige à l'arrêt devant ses propres limites .Il est préférable de rechercher ses défautsà petits coups d'intelligence soyeuseque d'exploser le cadenasdes choses invisibles ,qui seront éternellement voilées .Le défait d'un lit se mire dans un ciel de traîne ,à reculons des plaisirs mondains .Sur le sentier de cailloux , de végétauxet de flaques d'eau mêlés ;dans la fraîcheur généreuse du sous-bois ,j'avançai ...quand soudain des branches craquèrent ,des pierres roulèrent ,le temps balbutia ,une odeur de suint mouillé s'éleva ;l'ours dévalait la pente ...fuyant tel un bulldozer saccageantun champ de maïs .J'étais cloué sous séquestre .Le séducteur de l'Invisible mettait basce qui lui restait d'intention .Alors passèrent les diablotins de l'orgueil, de l'envie, de la cupidité ,puis celui du désir secret de faire partiedes puissants , puis encore celui de la volontéd'être reconnu , de dominer ,de discourir sur les connaissances subtileset élevées ,afin de pouvoir transmettrenos savoirs accumulés ,à qui de droit , nos enfants aveuglés .La procession n'en finissait pas ,les gémissements d'êtres blesséscourbés sous leurs hardes déchiréesaccouraient des quatre coins de la forêtvers le corps et le sang de la régénération .Vision une et ultime .Pleurent nos ancêtresau creux des souvenirs éteints .Le souffle apocalyptiqueabat les temples .La soupe des originesagrège de prime manière les accordsd'une musique légère .Nouvelle forme que prennent les atomesdans leur bain de lumière .La Vérité est au-delà de toi-même .Elle attend ,inouïe dans son principe ,et c'est elle qui te guide .244
