Ове боре онога што знамо    
 води нас више од разума    
 те ботоксиране боре    
 не слути добро    
 ако не трансформација    
 толико је сумње    
 да одустане од објашњења    
 из руке у руку    
 пре неопходног искорака    
 свету који још не постоји    
 ми поклоници ствари закључили смо    
 са доста привилегија у џепу    
 да избегне изненађење.        
  
 Признајем да сам се уверио    
 да ми се ништа непријатно не догоди.        
 Признајем да сам живео мало    
 као заљубљеник у мало ништа.        
  
 Признајем да сам се играо са протоком времена    
 да би то дуже трајало    
 не знајући шта да радим.        
  
 Признајем да сам живео изнад земље    
 без бриге о земљи    
 осим слика Епинала    
 са више уноса    
 у потрази за вуком из басне 
 који једе козе     
 и мисли да је слободнији од пса.        
  
 Признајем да сам отворио кутију имагинарног 
 од толике нагомилане прашине    
 узети за легло    
 са раскалашним весељем    
 да кажем хвала вртлогу инстинката.        
  
 Признајем да сам поново измислио свет    
 само променом визије    
 на лицу места а да се ништа не помера.        
  
 Признајем да сам прошао критичну зону    
 упорне похвале    
 да ми испуни шупљину    
 на живом песку неизвесности    
 не видећи срце уништења.        
  
 Ветар таласа плажу    
 а душе дрхте.               
  
 Задржавање боре плагијат наших навика.       
  
 Права земља боре малу земљу    
 где мислим да живим.        
  
 Кровне греде шкрипе    
 киклоп заспи    
 пух грицка ратну награду    
 у последњој намери    
 тишина пада.        
  
 Шта да чувамо од овог преокрета ?        
  
 Мораћу да мутирам    
 и оставити коприви заборава    
 протезе и свраб.        
  
  
 717
   

 
 
 Хиљаду гласова распршило је наше мисли по хоризонту    
 прелазећи из живота у смрт      
 закопали смо се под земљом    
 да из мрачних галерија крене горе    
 сива материја наших мржњи.        
  
 Смејање на фронту    
 где се камен сусреће са земљом    
 даждевњак заузет усавршавањем своје рупе    
 придружио ваир карбункула    
 твоје прошлости као краљице.        
  
 Тачка хабања    
 с обзиром на ситуацију    
 све док нам се погледи сретну    
 анцраге вертицал    
 на хоризонтали наших задатака.        
  
 Немој се више држати близу себе    
 осмехе без пратње    
 ових војника у пролазу    
 чување у пријему    
 наш свети замах.        
  
 То је из прве руке    
 које ми ослобађамо    
 овај угао слуша    
 тако да чудни странац    
 обузима нас губитком и крахом.        
  
 постојала је магија    
 у замену за ову ескападу    
 где се пета ухватила у решетке    
 избрисао помоћну сенку    
 наших тајних тема.        
  
 Замислите да су га напунили    
 овај резервоар цинка на улазу у ливаду    
 и то детлић са чекићем    
 сукобио са нашим вечерњим надама   
 шта ће људи рећи драга моја.        
  
 И онда да једни другима све испричају    
 међу крунама и тракама причесника    
 дошло је до размене бурми    
 ово преношење химне    
 радујући се што смо заједно.        
  
 Уђи у караван    
 под запрегом ковачких мајстора    
 силе надмоћне    
 дивити се у води домета    
 док се челик не очврсне.        
  
 Комбинујући обалу и реку    
 са великим наручјима цвећа    
 јадни мали дечак    
 у својој недељној јакни    
 стајао мирно уз гомилу дрва.        
  
 Састављање делова слагалице    
 обилази наше градове    
 да је гвожђе и уље    
 овог кардиналног лутања    
 на путевима Царства.        
  
  
 716 

 
 
 бунтовнички канап    
 без бриге за њу    
 у зеленим молитвама    
 непокривене поточарке    
 пратећи поток    
 наших разједињених костију    
 пре верног позива    
 наших мисли    
 Слободан приступ    
 не певајући мраз    
 побуњеничке провале    
 јутра које тече    
 метални звук    
 дршке за лонце.        
  
  
 715
   

 
 
 Дај ми руку    
 Једног јутра    
 на хладном хоризонту    
 дижући сок    
 то је требало тражити    
 на северу    
 на ивици мраза    
 док се пуши    
 коверте наших жеља    
 умотан поклон папир    
 не знајући куда да иде    
 осим проводне руке     
 следећи дан.        
  
  
 714
   

 
 
 Ово дело у фрагментима    
 кроз успавани прозор    
 у одсјају јарког сунца    
 Прошетао сам унутрашњим двориштима    
 мале епизоде ​​мог живота    
 гутљаји меда    
 њихових морских шкољки искључено    
 било је тамо    
 жито и кукољ    
 у хињеној проницљивости    
 Ђубретар    
 збрисана печатом покрета    
 очигледна замка за ритам плиме и осеке    
 да се поглед леди у својој пени.        
  
  
 713
   

 
 
 Задиркујући се пратите    
 монтиране руже наде    
 на врху кажипрста    
 где жеља законује.        
  
 Нема романтике    
 него спори ток лаве    
 уз бугенвилије ума    
 о почаде детињства !        
  
 Умирује се у контакту са раном    
 принудни брак    
 жалио се да мора бити    
 када је већ био.        
  
 Права заклетва ноћи    
 у свом растућем месецу    
 лутање позива на страх    
 без случајног мешања.        
  
 На одвару снова    
 до декамерона кривина    
 на врху једрилице    
 црн продужава своје капље крви.        
  
 Мука да буде ривал    
 храбром храброшћу    
 задатак проклињања    
 био да тражи недовршено.        
  
 Изађи из своје душе    
 пролаз гусака    
 предзнак уморног погледа    
 пораста гужве у пролеће.        
  
 Не грешите    
 биће доста зоби    
 тако да спасоносни плуг ходочасника    
 подлеже пакости.        
  
 залутати    
 али немојте ме погрешно схватити    
 у лепом дрвету мирлитона    
 тело у несвести.        
  
 Харуспиције посвећене провајдеру    
 — зацвиле Лучанци    
 са налетом    
 разбацане љуске ораха.        
  
 Чудан пролазник    
 према пролећном пићу    
 успели смо да стигнемо до логора    
 озбиљно погођен одбијањем.        
  
 Имала је укус шумских јагода    
 ружичњак мојих љубави    
 и ветар који је дизао њене плетенице    
 дозволио да се талас њеног огледала провуче кроз њега.        
  
  
 712
   

 

 жене су заљубљене    
 и усамљени мушкарци.        
  
 Они пљачкају једни друге    
 усамљености и љубави.        
  
 О новост даха    
 онога који види    
 усамљена искра    
 продрети у жлеб дана !        
  
 Морате поново научити    
 да удари кремен    
 зором    
 и супротстављају се току речи.        
  
 само речи    
 љубавне речи    
 материјала    
 осветници    
 поново постати кремен    
 приковати њихове вибрације    
 на капцима кућа.        
  
 Кад сам био млад    
 свет је био бели хаос    
 из којих су се дизали бунтовни глечери.        
  
 Данас    
 то је крвави хаос    
 где је најбоље обдарено биће    
 је господар само надутости.        
  
 Нестали воз    
 станица одлази смејући се    
 тражећи путника.        
  
 Ловачко биље.        
  
 Постоје гранични случајеви    
 где звонити на догађају    
 избављење истине мора остати тајна    
 где морамо да патимо да тако и остане    
 где да га назовем    
 то је да се помери кључни камен    
 који ће читаво здање бацити на земљу.        
  
 Али како учити касно ?    
  
 Писана реч се слегне    
 у наступу одбројаних дана    
 на случајној плочици.        
  
 Реч не сведочи    
 пре оснивања    
 али одговори    
 између две влажне паре.        
  
 Моје памћење је сурова рана    
 где су чињенице из прошлости    
 одбијају да се појаве у садашњости.        
  
  
 711
   

 
 
 Удари копитом о врата    
 доводи до бунтовничке идеје    
 средњовековно надметање    
 пењући се радосно  
 тезге масног сала    
 коњи навикли на жељу.        
  
 Мошусни мирис    
 испуњава раскршће    
 са преливим одсјајима    
 са нежном пажњом    
 као очи крокодила    
 изнад залива.        
  
 герланд вирал    
 висио на вешалицама светлости    
 морски монаси    
 певао уназад    
 у пуном таласу    
 Б равно таласа.        
  
 медне песме    
 на предњој страни пекаре    
 узјахати звер    
 било је довољно да прати Дон Кихота    
 од млина до млина    
 несрећа у руци.         
  
 Чекајући на хоризонту    
 киша је дошла касно    
 у рукама печурке    
 зезнут и грбав    
 него пристојна Анђела    
 миловане очи.        
  
 Вођење уобичајеном уздом    
 роса обзира    
 код Пре Мадаме    
 близу лепих момака    
 лишће гладно сока    
 похлепно увијен.        
  
 Хајде да издубимо шкољку    
 за лепо легло    
 започети разговор    
 у филтеру сумрака    
 да обликује романсу      
 женско ажурно цвеће.        
  
 Пао па устао    
 крилати удур    
 зграби рукавицу    
 испред дворца    
 испод густе сјенице    
 са хиљаду пермисивних кластера.        
  
  
 710
   

 

 Мали Јеан    
 у својој торби од јуте    
 трчао као зец    
 а да колибе не страдају.        
  
 Сунчано сунце    
 преко звоника    
 аргументовао проток времена    
 а да старац не реже.        
  
 Испод наслона    
 веш се сушило    
 муве су се зезале    
 а да се мачка не пробуди.        
  
 Са лабавим прирубницама    
 кабриолет увија инцидент    
 пред промрзлим школарцима    
 без лајања пса.        
  
 По ветру    
 горели кинески фењери    
 од једне алузије до друге    
 а да се градоначелник не укључи.        
  
 Трагови су остали    
 на црвеној земљи    
 појавиле су се старе руке    
 без звона.         
  
 Испод улазне капије    
 деца су престала да се играју    
 котрљала се лопта    
 а да се гуштер не помери.        
  
 Прешла је пролаз    
 лаганим корацима    
 плетена корпа на руци    
 а да кокошке не кокодају.        
  
 Оргеат је послужен    
 у великим картонским чашама    
 уз насилно гутање    
 а да се сан не појави.        
  
 Ако не у близини долине    
 где пут скреће    
 него човек промуклог гласа    
 прснути у смех.        
  
  
 709
   

 

 Шума у ​​сумрак    
 срели се гоблини и вукови    
 близу великодушног дрвета    
 последње олује    
 оштро углављен    
 увече свих опасности    
 него више кавалкада    
 попрскана земљом и светлошћу    
 моја самоћа моја апсолутна жена    
 у облицима избезумљених данаида    
 у сну савести    
 као кондензовано     
 ковитлајуће мрачне мисли    
 магматски злочин    
 последњи стуб од ружа    
 о узнемиравању приноса силванском господару.        
  
 Било је забринутости    
 да се попуни на расклиматан начин    
 радни чамац    
 крвни знак    
 на недавном надвишењу    
 ткане палавере    
 пред храстом вечним снегом    
 жртве апокалиптичких испада    
 Неколико речи    
 пратећи сиве гуске    
 према обали    
 отворена дечија соба        
 а да се кнежево око не умеша    
 у мајчином миловању    
 сићушна пажња дискретног пера    
 против доњег образа    
 да дах забавља нежном пажњом    
 у зору са осмехом.        
  
 Могу да мењам места    
 перспектива увек иста    
 продужава своја ратничка копља    
 на индокинеском авионском папиру    
 да фино писање сије сузе    
 на фиксним временским скалама    
 у привлачности ове џунгле    
 где је био захваћен за рукав    
 ка балу проклетог    
 дете војник који се уништава    
 да жели да свом животу да смисао    
 иако разврстани по старосним групама    
 ле "роуге ет ор" наших цена    
 потопите гвожђе са жарном нити    
 у винтаге рану
 напред-назад    
 неморал да се учи из свега.        
  
  
  
 708