Јутрос је небо бело ове безимене жалбе мутно око на чело моје тврдоглавости рука љубави мирује на мом љуштеном челу као ове ноћи где сенка брише удубљења моје савести.
Маријански екран срце ми скаче а моја се душа испуни захвалношћу у посматрању ових капака отварајући се понуди истине. уз велику звоњаву звона кроз пролазе нашег брода, смрт укинута.
Оловка потписује налог да више не заобилази лукубрације сирене које се дижу из понора чудне алге присуства-одсуства откривајући у зору лице и очи сунца знак препознавања од свих нас, у тесту.
У шуми успомена на уму прошли сусрети снови и стварност долазе као инсект из своје кокице ноћ и дан више нису црно-бели све су боје све је у реду.
Деца се окрећу у школском дворишту код кестена напредују четири годишња доба зима у црној шуми пролеће са лепљивим пупољцима праћено гроздовима бело и розе цвеће лето са пуним и шуштавим сенкама јесен где да се чува у свесци бронза од понуђеног лишћа око њихове жилаве стабљике.
Точак се окреће под својим насипима суве земље против гвоздених трака љуштење изречених примедби осветљава познато значење слике укључују своје оригиналне нише горак укус неког бола долази до смеђивања свести.
Могуће је упознати његову душу да путују у свемир открити у овом погледу физичка реакција садржана подигнута емоција да долазак новог договора доводи до наратива о патњи.
Оно што сам мислио да је заувек изгубљено може се надокнадити преношење овог знања је важно са скромношћу и смирењем враћање његове душе може се учинити у контакту са другим од речи до речи битних речи невидљива нит тада осети повезује различите нивое испољавања коме да се врати једноставношћу и снагом позвани смо да кружи оно што је светлећи пролом у концерту облака.
Описујем и почиње да кружи.
Ја сам огледало и вектор напретка ка мом пореклу Ја сам овде ја сам присутан а други је ту а други је огледало моје душе и ми улазимо у бескрајној захвалности универзуму.
Жене опружна бојева глава до одскока клавирских нота.
пуна папрати недостатак сенке и светлости.
По распону појављује се дан.
En leurs gravats de nuit les souvenirs émergent.
слани камен против ограде свирао је флутиау човек са неутралном маском у својим дроњцима помешан са тресетом речи.
Од скулптуралне куле побегла му седа коса уморни мириси и суве љуске на пречкама мердевина пењао у малим скоковима смех крви ствари да шапуће из равнице далеке колебајући се са обе руке задржавање силаже траве у кутији снова са чађавим препаратима слатког рефлукса емитоване гнозе солитаире на масном тротоару жичара моја душа са многим поривима окупљени прљави нокти салациоус осветљење дала је свима гледање надоле алузије на пољупце него самилосни паук прскало је у малим налетима ума на огледалу у задњем делу собе ти двобојни млада жена у шармантној одећи које је округли сто захватио по разбацаним плочама на предворју алги жалфије срећним пуфовима подигао морски ветар одлазећи на бисерну остригу предјела позоришних излета.
Сан жени парцеле висоравни где пренети речи само тражећи мало среће само уз осмех Мона Лизе.
Морална а речи гунђају насељени оснажени да говори у име кога се то може тицати уопште није у реду бинарни је агент корупције пред победом од тебе мени који нас логорује у разуму.
Сложеност да патња да из поверења.
Симпозијум усаглашених идеја стапа се у облицима и осећањима са дисперзијом чуљених речи.
Нема горег глувог него онај који мисли да управља дводелом и то тако гласно говори свима који долазе нека ветар узме реч таква сребрна стрела колена савијена под погодношћу звиждук гори азур у време пуног месеца.
Утабани снег витког облика на улазу у пашњак тешка страница писања дах на доле фебруарски ветар удари час плави од дрхтавице беле лозе отварање са праском ред врана што шапуће на уво свитање а да се месец не појави али ја да поглед стрмоглави са ласичким осмехом.
Један вришти глас лет анђела и хармонију вук пријатељ човека снег звецка својим пахуљицама у складу са хоризонтом затворена облаком.
обуци своју хаљину и придружи ми се човек са прошлошћу моја самоћа оплемењује звук звона прелази жамор луталица отвара срце тендера у добродошлицу суровости рањене душе. Мало клесано камење уз зид покривен кречом споро ходање по оштром снегу позива и склапа готичке списе муза против шипка просјаци печат гаранција у овом пространству подигнути сусрети захваљујући универзуму.
