Иванове привезне линије
Киклопедин ход
био охол
и пријатно
овај конкордатски марш
направљен после рата
јадан рат
где смо сматрали да треба додати
до монструозности преслица бескрајних дана.      
 
Склопивши се испод чопора, мазге су фркнуле
на успону на раскрсницу
пре него што крене на главни пут
чудна обилазница
заостале обавезе као и мамци
зидне пролазе и кротитељи медведа
на концерту, све смелије недељом на аукцији
да поздравим Рудила белог мужјака
да је море певало.      
 
Котрљање чизама
је поздравио песак
дине шупљине
суфражеткиње у марамама
трчећи у каменолом раскомаданих људи
него завијање сирене
је очистио
такве ватрене жиле
у срцу кула близнакиња.      
 
 
855

     Средином августа
мачке проповедају за своју парохију

не терај ме
жене са двора
да те пријави оружништву.      
 
Костимирани баскији
трчали су под весла
истурене дојке
на распоређеним грлима.      
 
тачка мистерије
зором
гунђајући на курблу
јучерашњи аутомобили
били само што нису запалили.      
 
Очи полузатворене
неподељене викендице
подигао топли мирис
креолски креп
у брзом поновном освајању.      
 
Онда ништа
ногом на кочници
латице љубави биле су провучене
у ткиву рађања.      
 
Поносан у наручју
бочни зид је попустио
у јаслама сијено сено.      
 
Фадаисе ин Ц оштре
трчао ту и тамо.      
 
 
854
 
 


 

Sais-tu que le vent   
parsème les soucis le long du trait de côte   
et qu'à l'aube   
Aux premières lampées de miel   
se glisse la femme au manteau noir   
à même le cou paré   
pour que la hache claque sur le billot   
en ces temps de misère   
où l'on avait remisé au fond des granges   
la pourpre et l'or de cette manière d'être   
en disposition d'épeler la phrase dernière   
que le prêtre tendait bras levés vers le ciel   
sans que sourcille le moindre nuage   
si ce n'est cette voix   
nous intimant d'éviter l'incartade de la tendre prière   
lancée du bord de la falaise   
à remonter la pente au risque d'envenimer la course dernière   
des dragons de l'esprit   
écumants de vague en vague   
au libre accès de ces lieux   
aptes à la brassée ultime   
nous délivrant de la montée des eaux   
les coquilles vides de notre mère la Terre   
écrasées tel menu fretin   
en bord de route   
où Vivre est la moindre des reconductions     
à notre époque de grande Réinitialisation.      
 
 
853

Перпетуате
заувек
а да се не убијеш.      
 
Играјући своју улогу као отац нације
и наша деца
са милосрђем без глупости.      
 
Пази на своје потомство
да буду погођени сломљеним животима једни других
а да се не разочара.      
 
Осетите слатку горчину
да нежно продужи   
положивши главу на мајчине груди.      
 
И без "било која мајка"   
обе филијације наговештавају постојаност мехурића бића
у цевима односа.      
 
Убедите себе да свему има крај
и није крај
и да ће то бити нешто друго али без нас овога пута.      
 
Превише гњечите наранџу
сок не излази
прсти стиснути на лошем пројекту.       
 
Живот не тече
па чак и ако постоји пре
ништа не каже да је ова везана за наше родитеље.      
 
Презиме уписује свој траг на стели
да видим да се појављује име које изгледа да је његово
када је на другима да играју.      
 
Свест овог релеја је Светлост
где чак и у јесен
патња тражи од нас да радимо.      
 
Венац наших дела
у лепоти и креативности
жустрим кораком деце претходног дана
ангажовати данашњег старца
да наведу свој идентитет
пред капањем свеће
халапљиво подстрекавајући
да крцка праксу Љубави.      
 
 
 
852

Ова калиграфска планина
до вододелнице
који са закашњењем сеје небеса
музичког штапа
одузима дах
од најмањег хоризонта.      
 
Од буке бастринга
на вратима штале
олуја је бацила свој град право у олук
док старац
глава наслоњена на гранит
поновио свој живот у ритму годишњих доба
без риме без разлога.      
 
Натопљена кишом   
зид се срушио
врви од понуда и одлука
када се дигао из дубина катакомби
промукли гласови расплетених речи
руке пуне Беау де Враи и Бон
него искошена мисао разиграног Ума
згрчена
шћућурен на седлу
отвореног неба.      
 
Ребека на крају свог удовиштва
родила близанце
по налогу преокрета времена и простора
него загрљај срца са лишћем сенки
учинио свој успон земаљских змија
до његових прса радости и звезда посутих.      
 
 
851

Finement récalcitrante   
la chèvre tirait sur sa longe   
en quête du brin d'herbe bien disant.      
 
Il y avait du sang sur le papier  
et la porte s'ouvrit   
devant l'Eternel.      
 
Accoucher et se taire   
accoucher sans crainte   
permettant le chef-d'œuvre.      
 
Objet de désir   
au culot je te demande   
quelles sont tes conditions.      
 
" умро сам " d'esprit    
et suis parti à l'écart   
avant de gravir la matrice du crâne.      
 
Au pied de la muraille   
j'ai entendu les chants de l'Intérieur   
et suis allé me sécher au soleil.      
 
Le désir mon frisson   
retourné comme une manche à air   
sans possibilité de choix.      
 
Je ne rêve pas je pleure   
et peu s'en faut de la connaissance   
si la Vérité me fait sourire.      
 
A l'énoncé des schémas tristes     
je propose le linceul des pensées   
en accomplissement du plus grand que soi.      
 
Et si la partie pétarade   
et que je sois concerné par mes enfances   
alors l'amplifié sera ma résurrection.      
 
En arrachant le feu de la main des dieux   
nous ne mourrons pas   
nous serons engendré par le double de nos élans.      
 
Un sommeil transitoire ouvrira la montagne   
et la mise à jour du grand Passage   
adombrera le monde de demain.      
 
La page écornée du livre de sagesse   
suintera d'une douleur intense   
à nous resserrer dans l'étau de notre histoire.      
 
Ici point de départ   
en ordre ou en désordre   
la Lumière nous happera.      
 
Et se sera le classement   
selon son vécu intérieur      
et se sera le palais Farnèse offert aux envahisseurs.      
 
A construire et déconstruire   
nous séjournerons dans les douves   
alors que le Château est en haut.      
 
Brèche imaginaire   
où roulent les rouleaux de la mer Morte   
mon âme dérive en audace d'un mouvement.      
 
A ne plus soutenir le linteau du palais   
nous risquons la sentence de la science   
Saturnales par où fuit le rat.      
 
Rat des villes rat des champs   
rat des viles entrailles   
et rat du chant de l'aube.      
 
Comme un sablier qu'on ne peut retourner   
à toutes voiles vers le Sud   
clamer le déchirement de l'hymen.      
 
Force sépulcrale des reliques saintes   
pendues dans la nef en bout de chaînes   
il est temps de demander des comptes au Juge.      
 
 
850

Les reins ceints du drap des moissons   
il parcourait la Lande à grandes enjambées   
guettant par le menu les mousserons de la nuit.      
 
Se courbant près des ronds de sorcières   
les bretelles de sa salopette se tendaient   
jusqu'à ce qu'un bouton pète.      
 
Rien ne l'arrêtait dans sa tâche matutinale   
ni la rafale de vent qui annonçait la pluie   
ni l'heure de lever des enfants.      
 
La chienne Riquette lui tournait autour   
sautant de sauterelle en sauterelle   
les pattes luisantes de rosée.      
 
Vers l'ouest les cloches de l'église   
sonnaient l'Angélus   
sans histoire comme d'habitude.     
 
Le couteau replié   
le panier plein   
le béret ajusté   
le pantalon remonté   
il retournait vers la maison   
la chienne le précédant   
en passant fier comme Artaban   
devant la charrette bleue.      
 
Les survivances meurent aussi   
sans que les comédies musicales 
de Michel Legrand sifflotées entre les dents d'or   
n'enfreignent la brume venant de Laroussière   
au risque d'éloigner les cendres   
des touffes de joncs près de l'ancienne mare   
que nos anciens avaient creusé de leurs pics et bêches   
dans un monde parallèle.      
 
 
849

Са поскоком
били смо у њеној кући
да се сећају скокова
пун месец дозвољен.      
 
Причвршћен за грундирану траку за управљач
Богородице Лурдске
у својој фосфоресценцији
био је ГПС домаћина ових места.      
 
До тамне ноћи
Није било потребе за више
па то одмотавање од Фангеаса
било да се упише у Гинисове празнике.      
 
Иза успона на крст
појавила се кућа
тамо на крају засеока
огрнут белом тканином.      
 
Сувозид се рушио
— грдио је деда малог
да снимам Жану и саму испред кафане
на путу је пролазио аутомобил
прскајући воду из колотечине
посађена су два дрвета
пепела и креча
долазећи да загребу фасаду гатачког списа.      
 
 
848

Згужва високу траву
човек са перјаним лицем
окитио се блатом мочвара.      
 
На овој високој тачки задужбина
напунио је џепове кодексима прошлости
такво казивање његовог времена.      
 
Оваквим шармантним ентрецхатима
сакупити, благословити, на листу
тетошио је Ла Роцхе Бранланте.      
 
Претварајући се да касно долазите кући
кренуо је путем канала
без мањка храбрости.   
 
На улазу у букову шуму
како је лишће шуштало
упијала га је вртоглавица од речи.
 
Реплика пародије
понуде у парусији дозвољено
земља се надимала од истурене милости
у шупљини ниских облака
него ваздушни притисак
водио доле у ​​шуме
кнежевске мисли
достојан да се поклони у част.      
 
 
847