Сечиво, једном именован, а једном препознати, не постоји изван онога што његов посматрач чини од њега .
нема душе по себи , али на одређеном нивоу свести можемо да схватимо ефекте нашом намером да га ухватимо, нашом будношћу у ношењу наших поглед даље од видљивог и по нашој интуицији да их још има много ствари које треба открити у нашем свету и на које инсистирање наше интелигенције желети да разјасним непознато тако блиско, а опет тако тешко изразиво је само фаза у нашој потрази за апсолутним .
Душа није веровање нити се може свести на закључак ; пракса је да позива нас да будемо од овога света, на овом свету, кроз отвор и прихватање онога што јесте .
Душа је кретање, има способност мобилности која се временом развија са причом, број и интензитет метаморфоза, тестови успеси и превазиђене препреке .
Наше начин живота, ово буђење свести, овај раст Бића које нас оживљава ; Предлажем да се то подели у три корака, свака има свој број степени слободе, димензије пропутованог простора специфичне за сваког од нас, према модусу прилагођеном послу који нам се чини да захтева ауторитет спољашњи и врховни који можемо назвати праокеаном, Диеу, биће Врховни, стваралачка празнина, велика Тајна или друго .
Први стадијум конкретног и спољашњег остварења бића са оснивањем базе из којих се може издићи остатак конструкције . Ово нужно период експериментисања може бити спроведен само на линеарни интелектуални начин дуалности . Покрет се састоји од а сукцесија зближавања и отуђења два појма овог двојства . Уочени елементи, осетили и анализирали постају журбе аргументи једни према другима до тренутка када њихов степен агресивности, знања а узајамно поштовање је довољно да замени покушај сусрета фузиони контакт из којег ће произаћи трећи члан : Ум . Овај корак неће еволуирати не када се два појма сукобљавају, губећи своју специфичност кроз мешавина њихове свађе, зауставе своје снаге означавајући губитак смислене перспективе, некако смрт . Тхе надметање се практикује док сваки борац не зна све суптилности ове уметности и све суптилности противника . Тхе екплоратион оф простор је линеаран ; сечиво, у овом тренутку не зна ништа о ономе што постоји са обе стране једине траке у којој се налази возило које га превози принуђен да се креће .
Други стадијум је онај бића чија структура прелази од две до три компоненте . План истраге знања ће се тада прелазити у кружном кретању . ХАС из централне области, у чијем је срцу поента непокретности која контемплира. Душа описује круг договореном брзином . Онда , када је овај круг близак централној зони детаљно препознат, тхе откриће се протеже корак по корак на све више и више обима далеко од центра . У овој фази, то је унутрашње знање које је стечено, да буде истраживач, откривач закона који управљају бесконачним мали и бесконачно велики . Од обима до обима све више далеко од центра биће жељно закључи . Чини се да је циљ тако близу . И ту може доћи до преокрета . Бити у свом тројединству искусни и збуњени ће тада моћи да повуку широку линију сва ова набавка која је само повремена градња . Он ће моћи да умре свом раду да поново живи као феникс на нивоима који су погодни за његову судбину .
У трећа фаза, линеарно кретање се додаје кружном току, тхе одвија се спирала реализације, бескрајни шраф успона , покушај да се дистанца смањи са апсолутом, хода ка будућности никад довршено чије је обећање плод, врхунско испуњење, савршенство, повратак пореклу, вратити себи . Пуцање по метак, ниво за нивоом , сечиво покушаће да се позиционира на овој трећој димензији све до потрошње рунди, до нашег последњег даха . Што се тиче онога што је на крају пута нико не зна и неће знати ; и тако је . То би могло бити а фаза у којој би душе нужно прочистиле велики део материје тако да их приступ повратној оси подиже изнад земаљске равни .
Повремено, у шупљини наших дубоких ноћи, појављује се нуминозна кугла ; знак да неке душе постану видљиви целом човечанству да буду оријентири и светионици распршујући сумње и стимулишући наш напор да будемо . Без обзира на тачку постигнуту у једној од три етапе, пад могуће јер је постигнута равнотежа крхка . Ништа му не прети . Он је утолико рањивији јер верује да је сигуран . У стању да издржи највише страшне олује, може га срушити и најмањи поветарац.Придружи се “на” судбина, поново се придружити “тхе” судбина ; би било правац који показује динамика душе ?
201