памћење у апнеји четири цвета на прозорској дасци девојчица на све четири на површини разбијеног сунца од мог брата, мој пријатељ, мој син, мој пријатељ сарадници у зору расцветали бадем када нокат прецртати оштром линијом пролазак лета буђење карауле на равници уређеној мудри фронтиспис преко шуме пратеће око санс ку'алуниссент мисли ићи горе заузврат овај торањ катедрале пуцајући баштину плетену корпу обим на листу порекла у процесу бића висеће галоше на крајевима мршавих ногу како идеш златна прашина руке брисање жезло захтева побегли текстови од пукнућа коже сумња на сећања без гладовања у овој мрачној земљи где жене, мушкарци и деца после сачме тамјан својом бистрином прегршт увелог цвећа рашчупане косе до сарказма шлемова са шиљцима ломљење цеваница избељених тела у циркусу хитне евакуације колица и снопови да одговарају моја мала девојчица запалићу ватру још једном испричати ти причу за лаку ноћ сребрна фолија постављен на прозорску даску плутати на мору успомена ритуал удварања бели отвор бленде врата љубави гурнути нежним гестом далеко од обале сенка колосалног бреста.
