само буди тамо, у свом телу, грациозно. Удахните присутни ваздух.
И види. Да осетите како вам се цело биће распада пред овим која је пред вама.
И какве везе има ако се намеће граница између мене и онога што дајем себи да видим, креће се, замагљени и онда делујући анимирани енергијом без извора или одредишта.
За дуге минуте, чекати или не чекати, какве то везе има пошто сам ја исто толико порекло колико и смак света, и да је време пулсира ван времена пролазећи тако упорну музику да ја слојем своју мисао и моје речи о садашњој мистерији.
Нека ме само шева изведе из овог сањарења да ми каже да је касно и да морам кући.
010