Побегла је из гнезда   
 зора буђења,   
 месец у свом метежу.  
 
 Звездани слој   
 на дрвеној платформи   
 показао је пут.   

 Немој плакати   
 не иди   
 један поглед је довољан.   

 Дан почиње    
 и њене усне   
 запалио небо.   

 Руке се пружају   
 појас боли леђа   
 ноге тону у глину.   

 Кроз уска врата   
 приступне ране   
 па иди уз падину.  
 
 На одласку   
 више буке  
 ништа осим миловања траве.

 Уперите пламен   
 између струготине   
 од огња Божјег.   

 побећи   
 из пећина    
 лирику и романсу.   

 Нагнути   
 на ивици литице   
 створења заласка сунца.   

 Један по један   
 урезати плочу   
 пролазне торбе.  
 
 Не иди више на таван   
 проћи кроз ходник,   
 стигла је пшеница.  
 
 Отвори су затровани,   
 шћућурен   
 пљачкашки разум. 
  
 Фини,   
 нећемо више ићи у шуму   
 посечена клека.   

 Зупчаници сламе ће одлетети   
 прошло време огреботина   
 sous le vent de planèze.   

 депозит   
 Веш   
 у плетеној корпи.  
 
 Букет тратинчица, боровнице и мак   
 на ивичњаку,   
 време је олујно.  

 
380