Па је почела киша    
 да ћу их доживети    
 ови пикоти на стаклу    
 ова животна сила    
 ведрог лица.        
  
 Ветар долази од духа    
 а кућа се испуњава дахом    
 à demeure des souvenirs    
 на одећу размењену током времена    
 а да срце не посрће.        
  
 A plat sur la toile cirée    
 геометрија прошлих ствари    
 певај као петао са дугим вратом    
 у одушевљењу звуком    
 грејање које поново започиње.        
  
 Ручно нема прстена    
 мудар знак обећања    
 осмех се нада избијању светлости    
 прославама пронађено светло    
 le canisse effleurant le pas de porte.        
  
 Ни мисија    
 ни миссиве    
 пруским плавим очима    
 тај језик брише    
 кроз мрачне и клизаве улице.        
  
 Пред авансом    
 из рупе    
 гест добрих људи    
 сарађивати без жаљења    
 без журбе.        
  
 Једна глава између осталих    
 и руке    
 пуне руку раширених прстију    
 са инокулираног неба    
 нежни пољупци увијених усана.        
  
  
 685