Категорија Арцхивес: Аврил 2022

У рају

У рају
Il y a de la bonne presse   
Avec des livres en papier   
Et des bonbons de porcelaine   
Pour plus de béatitudes encore 
Que de simples écritures   
Et tout ça à la barbe de Dieu   
Ce Convenu.      
 
Moi j'aime les buissons ardents   
Et puis les corons autour des haut-fourneaux   
Aussi quant à Micheville   
Les rails s'entrechoquent   
Cela me conte la mine et l'usine   
Et leur musculeuse ardeur   
A écrire en lettres pourpres   
La sueur et la souffrance.      
 
Votre écriture n'est pas la mienne   
Je compte les bouses en fin de foire   
Solitaire parmi les prisons de fer   
Pour aller quérir le Petit Prince Poète   
Derrière les jupons de la ruse féminine   
Qu'il convient de circonvenir   
En substitution de l'attraction terrestre
Vers davantage de réalité.   
    
J'ai monté les escaliers de la butte   
Puis descendu aux catacombes   
A déguster des alcools forts   
Le huitième jour de la semaine   
En tapant comme un sourd   
Sur le tambour en fer blanc   
Au milieu du cuir et du plomb   
De mes amis de l'ombre.      
 
Les mots   
Des cris d'enfant   
L'estomac   
Une outre pleine de sentiments   
Le visage   
Criblé de tâches de rousseur   
A coups de détachements   
J'ai fait fi de la grande vie.
 
La marelle a fait place
Aux chemins vicinaux
Esméralda m'appelle
Par le chas de l'aiguille
Pour que j'aille siffloter
Un air de la Renaissance
Sous les étoiles
Du berger de mon cœur.
 
 
1032

Matin crème

Matin crème   
D'un jour levant   
Aux merles à tue-tête   
Déclamant la lumière   
Toutes trilles offertes   
A la communauté des vivants.     
 
Nuit s'en va   
Par petites touches de brume   
De ci là   
Les arbres se soulèvent   
Leurs feuilles printanières   
Frissonnantes au vent coulis.      
 
Défilent les raides barres de fer   
Sur l'horizon noir   
Où vont les ombres   
A portée de cette ascension   
Vers le ciel des retrouvailles   
Nous faisant pèlerins des mariages à venir.      
 
Mêlons-nous   
De chair et d'esprit   
A la reconduction    
De ce que nos ancêtres furent   
Les passeurs de l'aventure   
Aux courbes d'une paix véritable.      
 
Marchons   
Êtres mellifères des attentions du destin   
Créatures fleurs   
Gorgées de soleil   
Recueillant les gouttes de nectar   
En vue des terres où grandir.      
 
 
1031

Sans retouche

Без подешавања
Тачка отпада
Само штап за кишу
преокренути
Његов однос са светом.      

Нека рупа оде у свој мрак
Дах умирује зеленило
Несхваћеног облика
Савршен плач
Из истуреног срца.       

Енцлосуре
Од суштине живота
Овладавањем умом
Сагледајте сву визију
Под маском баналности.      

 
1030

Говорећи о себи

Говорећи о себи
Причајте о његовом раду
Је апсолутни оквир
Суочени са гомилањем знања.      
 
Жеља за тишином
Непосредност са светом
Чини састанак жестоким
Чак и пред огледалом.      
 
Фатал Дистанце
Да коментаришем реч
На другој кући из прошлости
Разлог је дискреција.      
 
Нивелација планина
Направите равнице досаде
Под збрканим јармом инстинкта
Чак изгледа удахнуто.      
 
Remontée de la souffrance   
De l'enfance le plus possible   
Aller droit à ce que compte   
De lacunaire cette rencontre.      
 
Текст преузет
Без промене значења
Смањите вероватноћу рада
У неизвесности заобилазног пута.      
 
Због онога што живимо
добити тешко
Светле тачке осећања
Да оставим по страни.      
 
Он је на месту
Песма и чувај дух
Из истраживања на зиду
Од одсјаја јадиковки.      
 
ја чекам
У стању одређене доступности
Сламке слатких пињола
На благодатном огњу.      
 
Du doute perle l'inespéré   
Et sais l'effacement de notre condition   
Devant l'immensité de l'ignorance   
Contre l'immédiateté.      
 
 
1029


путовање у поезији

Шта се дешава
Дакле, та поезија
Будите тако тешки за читање.      
 
него моја рука
Или просјака
На вратима цркава.       
 
Бекство од живота
Неопходан је у садашњости
Из срца бола.      
 
Поправи његов поглед   
О свакодневним стварима
Са екрана моја принцезо.      
 
Дефрагирајте крошње дрвећа
Да гледам дивокозу
Кроз прозоре магле.      
 
Током тинејџерског доба
Ови тренуци набоја
У пуноћи истине.      
 
Са тачношћу
Напор значења делује
У лонцу превода.      
 
После тога
Ручно пратите трагове палачинки
Као опекотине у судбини.      
 
кованице новца
На емоцији одјека
Диагон Аллеи Ватцх.       
 
Ово је наша држава
Да се ​​сретнемо пре неки дан
Одржавање тренутка свежим.      
 
Обећање других
Излазак из рата
Да будемо браћа.      
 
Из пепела ноћи
Упирући прстима
Сва светлост се ширила по вољи.      
 
Извори извора
Под брбљањем клинца
Да буде овај мрежасти поглед.      
 
Сакупите ове фрагменте
Када треба говорити исправно
наметнути жртву.        
 
Меланхолија
Унутар кофера
Позива нежног путника.      
 
 
1028

Био си тамо

близу ограде
Задрхтао сам
а ти си био тамо
И нисам рекао ништа.      
 
Био си тамо
А ипак се чинило да ме не видиш
Ако докле још један корак
Пожурио би ме у твоју ноћ.      
 
Нисам се усудио да их подучавам
Срећним људима овог света
Да има много веће среће
Већи и префињенији.      
 
То мој ум ствара
Много више од битних жеља
И моја душа
Одлази у кревет чим је потребна лакоћа.      
 
Ухватите за глежњеве
Тело моје љубави
Принеси ми уши
Шапат њеног задовољства.      
 
Ако вам визија дође
Држи га на грудима
Дубоко у свом лудилу
То мудри не могу достићи.      
 
Le diable je le sens en moi   
Qu'il est doux d'être son obligé   
Quand s'échappe par la fenêtre   
La rose ébouriffée.      
 
Entre dans mes yeux   
Et me vois   
En provenance   
De ce que nous aurions pu être.      
 
Lourds d'ennuis et de chagrins   
Je butte contre les mottes du destin   
Heureux alors celui qui s'élance   
D'une aile vigoureuse vers un ciel d'airain.      
 
Cette terre aux émotions si belles   
Je ne sais l'expliquer   
Sans la porter pleines poignées   
A mes lèvres asséchées.      
 
Plus je me regarde   
Plus je retrouve l'enfance   
A jamais insufflée   
Par cet élan recommençant.      
 
Je prends, je malaxe   
A hue et à dia    
Le bien et le mal au court bouillon   
D'un temps compté.      
 
Je t'aime, tu m'aimes   
Et ce cri est sublime   
Tant il est absurde   
Dans le silence des sentiments.      
 
Les tenailles se fermeront   
Sur les entrailles des paroles figées   
Alors nous plongerons dans la ténèbre   
D'un été si court d'avoir été.      
 
( détail d'une œuvre de Frédérique Lemarchand )
 
1026