Старост  
 који поседује успомене   
 да нас инспирише   
 смислене радње   
 свечано чак,   
 откривајући слике   
 са виталном снагом   
 тела и душе   
 партизански. 
    
 свадбени бод   
 порозна тврђава   
 напуњене заједничким стварима   
 у претњи   
 без стварне опасности   
 из страха од раскида   
 ожени обликом млад и насмејан   
 у потпуној самоћи   
 sans que visage surgisse.   

   
  514

 Старост  
 који поседује успомене   
 да нас инспирише   
 смислене радње   
 свечано чак,   
 откривајући слике   
 са виталном снагом   
 тела и душе   
 партизански.  
   
 свадбени бод   
 порозна тврђава   
 напуњене заједничким стварима   
 у претњи   
 без стварне опасности   
 из страха од раскида   
 ожени обликом млад и насмејан   
 у потпуној самоћи   
 не показујући лице.    

  
  515

   D'une patte réjouie   
 en élégante compagnie   
 elle avançait sur le chemin montant   
 de sable et de graviers grinçants. 
      
 Il fallait passer par là   
 sans se couvrir de faux-fuyants   
 d'adorables rouflaquettes   
 de queues de pie   
 d'enflures démonstratives   
 ni de bastonnades à l'égard de l'ego.  
    
 Je suis   
 donc j'avance   
 sans que le reflet ne m'étrangle   
 j'organise le camp de base   
 j'équarris les angles de la permissivité   
 je crée.  
    
 Pas de mentalisme   
 l'action livre ses horizons   
 l'œuvre éclot   
 la confiance est là   
 pleine de coquelicots   
 en corbeille pleine   
 d'une réciprocité l'autre   
 aux confins d'une réalité ordinaire et non-ordinaire.  
  
 
  511

   Sur le pont les trains passent   
 vibrants et colorés   
 grappes de souvenirs   
 à la gorge arrachées   
 orgueil remisé   
 l'air vibre du rauque des crapauds   
 les chapeaux tombent   
 les cheveux se dressent   
 un bouquet de fleurs des champs   
 une senteur de foin   
 une éclaircie entre nuages   
 le temps est en plein emploi de lumière.     
 
 Frappe de la mailloche   
 le cuir du tambour   
 le son court   
 ridules de la rivière   
 les cloches à la volée   
 entrent au temple   
 les officiants de l'acte   
 gravissent le mont des muses   
 sous le chant psalmodié  
 des guerriers de l'oubli.  

    
  512

  


 Корак по корак,   
 од путовања до путовања,   
 en l'arène d'un cirque   
 où la roue tourne    
 la rumeur soulève les rideaux de velours.   
  
 шарени улаз,   
 бучни барнум,   
 подигнута прашина   
 поворке животиња   
 les passions de l'âme   
 подигнута на врхове храмова   
 démantèlent   
 la lente construction de la raison.  
      
 Од крви и боја,   
 les cris furieux des Erinyes   
 уништили су пејзаже детињства ;  
 глинене усне извора    
 направили пут   
 са цементним млазницама,   
 истргнут је камен заштите,   
 жива ограда је посечена,   
 испуњени ровови,   
 сребрна лисица   
 ne trouvera plus le centre des offices, 
 зли ветар разноси грудве земље   
 према сухозидним терасама,   
 стари јасен шапуће своја последња расположења.     

 Ноћ гугута,   
 душа голубова   
 надвишена   
 кршења људског стања ;  
 популистичке лажи   
 заменити песму песника,   
 трагови ратних машина   
 прати гвоздене ципеле длакавих,   
 небо се тамни,   
 чак и дрвеће које је извајао западни ветар   
 легне у олују. 
    
 Ваздух је гадан,   
 contre le mur des lamentations   
 les papiers de l'envie   
 згужван и усиљен   
 на спојевима камења   
 покривена лишајевима   
 постати задихано месо   
 насумичног цимцума.   
   
 мршавих руку,   
 из џепова да одговара   
 загребати заборав ;   
 колутајући очима   
 исећи вредности духа,   
 crème sulfureuse   
 maquillée d'un sourire de clown,  
 nos errances dernières sont à portée des crocs.  
   
 Бес обузима   
 ноћу,   
 у тишини,   
 enlaidie par les passions de l'âme   
 борбе и мржње ;   
 испупчен подизањем   
 нове жетве,      
 annonciatrices des renaissances à venir.  
    
 Постоје званичне биљке   
 него оне пролећне,   
 колегијално биље    
 љубавног пољупца    
 расути    
 у потрази за великим преокретом,   
 комад хлеба   
 на дну торбе,  
 l'eau dans le creux de la main. 
    
 Nous entendrons le son des ricochets,    
 каменчићи бачени на реку,   
 доступна тражиоцима азила,   
 en sortie d'exil.  
   
  513    
 
 
 
 
 
 

   Au profond du lac   
 le noir   
 l'intime   
 l'appel du mystère.      

 Habituée des berges   
 la roseraie   
 clapote d'aise   
 résistant d'aller plus avant   
 au large des sources   
 que le vent suscite   
 étrangement libre   
 devant la bête   
 aux lampées déraisonnables   
 creusant   
 mandibules sèches   
 la cupule où broyer nos émotions.  

    
  510

   С десна на лево   
 брисач за очи   
 раздваја видљиво од невидљивог   
 под узбуђењем неба.  
    
 Буцмасти облаци пунктирају   
 њихових дебелих осмеха   
 мисао о звонима   
 да јека пробада.    
  
 Јахање са турбаном   
 мириси језера   
 права шанса   
 нашег порекла.  

    
  509