Категорија Арцхивес: Године 2021

Conversation du bout du monde

 

 Conversation du bout du monde    
 à la plume d'oie    
 deux femmes évoquent    
 le plaisir d'écrire par monts et par vaux.        
  
     - Ne diriez-vous pas ma chère    
 qu'enfants élevés à plus d'un titre    
 vers le levant de l'esprit  
 est histoire trop aride.        
  
      - Je la laisse l'éponge de l'espoir    
 à vaquer dans un bain de vagues    
 à rire des hommes-prêtres    
 en expédiant le repas du soir.        
  
       - Savez-vous que notre amie Prune
 Prune aux larges seins maternelс
 s'est exilée par manque d'expression
 quand la nausée navra le dégel.

       - Nous étions les muses de demain
 arrachées de notre terre d'origine
 et que pour dégrafer la joiе
 un essaim d'étincelles décima le crépuscule.

       - Aujourd'hui nous sommes
 les mystificatrices en agonie
 d'orgiaques poupées de son
 que le temps attend dans sa tendresse souillée.

       - Pour que demain   
 à pleines mains sur les joues des bambins   
 être les larmes qui ne renoncent jamais   
 devant la forme étoilée du poème.   

       - Et qu'éclairent drus
  à la proue de l'ouvrage   
  les éléments disséminés de l'astre endormi
  sur l'autel des divagations.

       - Ô mères enjôleuses
  des glaciers se fracassant dans la vallée
  posez sans méprise
  votre cou contre la caresse de l'écir.

       - Retenez la voix des campagnes
  dans le vestige des bergeries
  à portée des sonnailles de fiertés
  en marche vers la Rencontre.

721 

Entre cul et chemise

 
 
 Entre cul et chemise    
 percevoir le percer et le voir    
 d'une dague plantée    
 dans les reins de la souvenance.        
  
 Ô mes romances    
 du jour où nous prîmes    
 chemin de traverse    
 vers les Hautes Terres    
 et que le glabre visage du chevalier Sans-Nom
 se dessina sur la paroi    
 là fût l'ouverture    
 vers le mieux-être des Écrins.        
  
 Ô père des arrimages    
 aux berges coutumières    
 vous me fûtes l'accoutumé accroc    
 de mes manques aux nuées de bronze    
 pour signifier l'à-plat des dires poétiques    
 et sa clique de mécréants    
 d'ordre et de néant affublés    
 en fertile journée.        
  
 Ô marraine    
 à la quête botanique aiguë    
 je ressasse le bien que tu me fis    
 en embarquant l'amour    
 de part et d'autre du silence des fleurs    
 sur la barque vespérale    
 de pince-mi et pince-moi    
 ambiguïté et merveille de l'éveil.        
  
  
 719 

Les bavardages du printemps

 

Au Borinage
y'a les bavardages du printemps
quand les bourgeons poussent du coude
la grisaille de l'horizon.

Remonter la boîte aux anguilles
de l'eau noire
émulsionne la berge
de traits de lumière.

Fidèle au sang de mes parents
je cherche damoiselle
pour faire l'âge venant
honneur en parentèle.

Il est des fumerolles sur le ruisseau
auxquelles confier
les yeux mi-clos
l'ombre au bal des démons.

Et si se glacent
dans les chantiers éphémères
quelque travail à perpétuité
appelons le génie de la lampe.

je me révolte parfois
et ce qui précède
est le fruit immortel
de ce qui sera en pure perte.

Aussi en passant le bras par l'écoutille
j'entends la pluie qui frisotte
avec la perle de tes yeux
mon échappée des cendres froides.

Le temps file
de tendre neige au souffle des portes
pour que mémoire s'enfle
sans coup férir à en mourir.

Que le monde soit brûlant
et les façades décrépies
n'empêche pas le chantre héréditaire
d'entourer de vaillance les sanglots.

À ne plus tirer sur la corde des saisons
mes sœurs de déraison
entrouvrent l'entrée du labyrinthe
vers le cœur des miroirs amers.

Se repais d'alliances fondatrices
le ciel aux nuages rapides
de Trancavel et ses chevaliers
au baptistère des recommandations.



718

Протезе и свраб

 
 Ове боре онога што знамо    
 води нас више од разума    
 те ботоксиране боре    
 не слути добро    
 ако не трансформација    
 толико је сумње    
 да одустане од објашњења    
 из руке у руку    
 пре неопходног искорака    
 свету који још не постоји    
 ми поклоници ствари закључили смо    
 са доста привилегија у џепу    
 да избегне изненађење.        
  
 Признајем да сам се уверио    
 да ми се ништа непријатно не догоди.        
 Признајем да сам живео мало    
 као заљубљеник у мало ништа.        
  
 Признајем да сам се играо са протоком времена    
 да би то дуже трајало    
 не знајући шта да радим.        
  
 Признајем да сам живео изнад земље    
 без бриге о земљи    
 осим слика Епинала    
 са више уноса    
 у потрази за вуком из басне 
 који једе козе     
 и мисли да је слободнији од пса.        
  
 Признајем да сам отворио кутију имагинарног 
 од толике нагомилане прашине    
 узети за легло    
 са раскалашним весељем    
 да кажем хвала вртлогу инстинката.        
  
 Признајем да сам поново измислио свет    
 само променом визије    
 на лицу места а да се ништа не помера.        
  
 Признајем да сам прошао критичну зону    
 упорне похвале    
 да ми испуни шупљину    
 на живом песку неизвесности    
 не видећи срце уништења.        
  
 Ветар таласа плажу    
 а душе дрхте.               
  
 Задржавање боре плагијат наших навика.       
  
 Права земља боре малу земљу    
 где мислим да живим.        
  
 Кровне греде шкрипе    
 киклоп заспи    
 пух грицка ратну награду    
 у последњој намери    
 тишина пада.        
  
 Шта да чувамо од овог преокрета ?        
  
 Мораћу да мутирам    
 и оставити коприви заборава    
 протезе и свраб.        
  
  
 717
   

Путеви царства

 
 
 Хиљаду гласова распршило је наше мисли по хоризонту    
 прелазећи из живота у смрт      
 закопали смо се под земљом    
 да из мрачних галерија крене горе    
 сива материја наших мржњи.        
  
 Смејање на фронту    
 где се камен сусреће са земљом    
 даждевњак заузет усавршавањем своје рупе    
 придружио ваир карбункула    
 твоје прошлости као краљице.        
  
 Тачка хабања    
 с обзиром на ситуацију    
 све док нам се погледи сретну    
 анцраге вертицал    
 на хоризонтали наших задатака.        
  
 Немој се више држати близу себе    
 осмехе без пратње    
 ових војника у пролазу    
 чување у пријему    
 наш свети замах.        
  
 То је из прве руке    
 које ми ослобађамо    
 овај угао слуша    
 тако да чудни странац    
 обузима нас губитком и крахом.        
  
 постојала је магија    
 у замену за ову ескападу    
 где се пета ухватила у решетке    
 избрисао помоћну сенку    
 наших тајних тема.        
  
 Замислите да су га напунили    
 овај резервоар цинка на улазу у ливаду    
 и то детлић са чекићем    
 сукобио са нашим вечерњим надама   
 шта ће људи рећи драга моја.        
  
 И онда да једни другима све испричају    
 међу крунама и тракама причесника    
 дошло је до размене бурми    
 ово преношење химне    
 радујући се што смо заједно.        
  
 Уђи у караван    
 под запрегом ковачких мајстора    
 силе надмоћне    
 дивити се у води домета    
 док се челик не очврсне.        
  
 Комбинујући обалу и реку    
 са великим наручјима цвећа    
 јадни мали дечак    
 у својој недељној јакни    
 стајао мирно уз гомилу дрва.        
  
 Састављање делова слагалице    
 обилази наше градове    
 да је гвожђе и уље    
 овог кардиналног лутања    
 на путевима Царства.        
  
  
 716 

бунтовнички канап

 
 
 бунтовнички канап    
 без бриге за њу    
 у зеленим молитвама    
 непокривене поточарке    
 пратећи поток    
 наших разједињених костију    
 пре верног позива    
 наших мисли    
 Слободан приступ    
 не певајући мраз    
 побуњеничке провале    
 јутра које тече    
 метални звук    
 дршке за лонце.        
  
  
 715
   

Дај ми руку

 
 
 Дај ми руку    
 Једног јутра    
 на хладном хоризонту    
 дижући сок    
 то је требало тражити    
 на северу    
 на ивици мраза    
 док се пуши    
 коверте наших жеља    
 умотан поклон папир    
 не знајући куда да иде    
 осим проводне руке     
 следећи дан.        
  
  
 714
   

Ово дело у фрагментима

 
 
 Ово дело у фрагментима    
 кроз успавани прозор    
 у одсјају јарког сунца    
 Прошетао сам унутрашњим двориштима    
 мале епизоде ​​мог живота    
 гутљаји меда    
 њихових морских шкољки искључено    
 било је тамо    
 жито и кукољ    
 у хињеној проницљивости    
 Ђубретар    
 збрисана печатом покрета    
 очигледна замка за ритам плиме и осеке    
 да се поглед леди у својој пени.        
  
  
 713
   

Руже наде

 
 
 Задиркујући се пратите    
 монтиране руже наде    
 на врху кажипрста    
 где жеља законује.        
  
 Нема романтике    
 него спори ток лаве    
 уз бугенвилије ума    
 о почаде детињства !        
  
 Умирује се у контакту са раном    
 принудни брак    
 жалио се да мора бити    
 када је већ био.        
  
 Права заклетва ноћи    
 у свом растућем месецу    
 лутање позива на страх    
 без случајног мешања.        
  
 На одвару снова    
 до декамерона кривина    
 на врху једрилице    
 црн продужава своје капље крви.        
  
 Мука да буде ривал    
 храбром храброшћу    
 задатак проклињања    
 био да тражи недовршено.        
  
 Изађи из своје душе    
 пролаз гусака    
 предзнак уморног погледа    
 пораста гужве у пролеће.        
  
 Не грешите    
 биће доста зоби    
 тако да спасоносни плуг ходочасника    
 подлеже пакости.        
  
 залутати    
 али немојте ме погрешно схватити    
 у лепом дрвету мирлитона    
 тело у несвести.        
  
 Харуспиције посвећене провајдеру    
 — зацвиле Лучанци    
 са налетом    
 разбацане љуске ораха.        
  
 Чудан пролазник    
 према пролећном пићу    
 успели смо да стигнемо до логора    
 озбиљно погођен одбијањем.        
  
 Имала је укус шумских јагода    
 ружичњак мојих љубави    
 и ветар који је дизао њене плетенице    
 дозволио да се талас њеног огледала провуче кроз њега.        
  
  
 712