Категорија Арцхивес: Године 2021

Il est venu, Il est ici

 
 
 En bordure de la forêt   
 il y avait litière commune des festivités de la veille   
 et nous attendions en gradins  
 que cela vienne.      
  
 Des pins en grand nombre   
 filtraient la lumière   
 sur le chemin déjà foulé   
 et nous étions en silence.      
  
 Je suis sorti du rang   
 j'ai descendu les marches   
 mon torse revêtu d'une peau légère   
 et le bas du corps alourdi d'un paquet de hardes.      
  
 Disposé devant l'assemblée   
 à la gauche du dispositif   
 j'ai levé les mains devant mes bras tendus   
 en formant la coupe des offrandes.      
  
 Et je me suis avancé   
 le cœur de liens arrimé  
 poitrine ouverte   
 en disant : " Il est venu, Il est ici ".      
  
 J'enlevai une pièce de vêtement   
 et répétai : " Il est venu, Il est ici, Lui "   
 et l'assemblée répétait après moi   
 " Il est venu, Il est ici ".      
  
 Et j'avançai lentement   
 en disant les mots sacrés et me dévêtai   
 à mesure de mes pieds que j'enfonçai dans le sable   
 j'affirmai ce pourquoi j'étais.      
  
 " Il est venu, Il est ici "   
 et l'air était doux   
 avec une brise chaude par le travers   
 et la caresse d'être là où je me porte.      
  
 J'ai été rejoint   
 et l'assentiment du groupe m'enveloppait   
 et la femme que j'avais tiré du marais   
 m'accompagnait dans la joie du grand Récit.      
  
 Entre mes doigt le texte s'effaçait   
 quelques signes manquaient   
 pour laisser paraître les petits fruits des origines   
 ces pommes de pin ouvertes par l'écureuil.      
  
 J'étais transporté   
 guidé et j'allai nu   
 pour que le groupe mute d'un même élan   
 dans l'Unité avec Lui.      
  
 Je me retrouvai alors dans la grande chambre des familles   
 et je fouillai dans l'armoire au miroir   
 pour prendre le gilet des anciens   
 et j'étais en sabots.      
  
 Et l'air était doux   
 du devoir accompli   
 l'air était mon sang   
 et le sang de mes compagnons   
 le Léthé retrouvé   
 mes lèvres avaient goût de mots sacrés   
 et nous étions dans la Paix   
 en pays d'éternité.      
  
  
 833
    
 

 
   

Изгубили су се

 
 
 Изгубили су се   
 да се боље нађу   
 годину дана деца   
 импресцриблес.      
  
 Да остану своји на своме   
 на ивици колосека   
 лов је био тужан    
 као матице зими.      
  
 А ако је смештај најживљи   
 преокренуо традицију   
 нису се плашили различитости   
 то скандализацијом свих долазака.      
  
 Renforçons le contest   
 такви тастери музичких инструмената   
 избацујући погрешне белешке   
 јектеније јећања.      
  
 Сакриј своје срце   
 без медијске подршке   
 скривени савези   
 где открити у виду и испод   
 из сенке будућности   
 спора и тешка палпација   
 ватрена обавеза   
 прилазећи зиду.      
  
  
 832 

Бујица и пјев птица

 

Бујица и пјев птица
нуди се песников каранфил
ветровито од врхова
point d'immortalité.

Облаци бацају сенку
пун и лабав
ка овом успону на Лацомбе
où les pierres sont levées.

Мали прст на шаву панталона
нема бандонеона по доласку
све док сећање кисели
d'un pas de deux le calme de ces lieux.

Лептир у покрету
pompe la crème solaire
од Клаудија до Паскала
le fruit se déguste à midi.

Заустављање је продужено
слабине коза
мува на празној страници
недалеко од Роранша
штап за спуст
un quarteron d'aigles
лебдећи у лепоти
un jour de juillet.


831

Наш састанак

           

 Послужите на пола падине   
 живог одраза   
 понудити сивој коси   
 структура стабла сукцесије.      
  
 Велика штета за вас   
 ономе ко устукне у свести   
 је задовољан ненасељеном септичком јамом   
 негујући меланхолију.   
  
 Ходај и враћај се   
 људи непотопиве среће   
 то пас де деук   
 чини да поново откривени плес постане свет.      
  
 Бела и бринета истовремено   
 снег првих пахуљица   
 порубите зору педантним миловањем   
 вртоглавица руменог осмеха.      
  
 Постоје ствари које се дешавају   
 у реду уобичајених манси   
 да се поново повеже са крајевима себе   
 са жаром духа   
 да рудници краља Саломона   
 изнети на површину у Вечној природи   
 утицај извора   
 у знак сећања на наш састанак.      
  
  
 830  

	

Блуед и без чекања

 

 Блуед и без чекања   
 сува шкољка залупа шта ћемо рећи   
 под насиљем прошлости   
 црева повучена убилачким зубима.      
  
 Да убије живот   
 пре своје прашине   
 изазива лагане трзаје    
 у млитаву зору детињства.      
  
 Ољушти ми јабуку   
 и раствори се у сенци јасена   
 велики хладни месец   
 са неизвесним резом.      
  
 Корени служе као уточиште   
 пандемонијуму старе традиције   
 гране срушене олујом   
 бацајући сенку на нашу невољу.      
  
 Постоје времена   
 са чудним угризима   
 да срце с искром драгуља   
 пресушује без оклевања   
 са додељеним сенчењем   
 духа беде   
 дато као посластица   
 штеточинама реда.        
  
  
 829
   

Шта нисмо гласали за Акхенатона

 
 
 Шта нисмо гласали за Акхенатона
 скупо
 оргуљаш катедрале
 le flot tumultueux.
  
 На његово оштро лице
 мермер олтара био је привезак
 украли на ветру
 du côté de chez Swan.
  
 Пси су долазили и одлазили
 пробијајући им лавеж
 узлазни облаци долине
 sans que le berger soit perturbé.
  
 Потрчао сам
 и сустигли су ме
 сећам се
 de la règle.
  
 Моја рука је десно од леве стране
 а лева је моја
 заиста моја
 на поду
 против запрљаног платна
 мајка мог детета
 слив крви између ногу
 bouche bée yeux révulsés.
  
  
 828 

Ђаво у његовом друштву

 

 По свом изгледу   
 са својим бубњевима  
 напао је свет   
 ђаво у његовом друштву.      
  
 Са својим ерсатз људима   
 његовим окретањем руке   
 хватао је живе и мртве   
 ђаво у његовом друштву.      
  
 По својим песмама као код куће   
 овом сменом између будности и сна   
 превише је слушао радио   
 ђаво у његовом друштву.    
  
 Његовом храброшћу   
 Поновно штампање његових списа   
 Издржао је у идолопоклонству   
 Ђаво у његовом друштву.      
  
 Да је предвидљиво   
 то без потомства   
 увече заустављања ковачница   
 било која веза је индексирана   
 на исплативост напора   
 и то из дубине затвора   
 више волимо да останемо у друштву   
 наших преносивих пријатеља.      
   
  
 827
    
 
 
      
  

  
 
   

Јаки облаци

 
 
 Јаки облаци   
 као после орања   
 земља која се лепи за ваше чизме   
 ти радник меморије.      
  
 Јаки облаци   
 прате ме   
 ноћу   
 након проласка снова.      
  
 Јаки облаци   
 су ми учврстили сећање   
 као јутарњи напитак   
 одвезан као поклон пакет.   
  
 Јаки облаци   
 непомично отворен прозор   
 у собу упада свежина   
 брзо, Велика мачка ме зове !           
  
 Дубоке бразде помећу небо   
 квадрат изгледа   
 свод засвијетли Апокалипсом   
 срећно рађање у потрази за апсолутним   
 рука и рукавица виси са звоника   
 велике органе чине наос дебелим   
 моје срце је у гредама   
 са пуно металних причвршћивача између њих.     
  
  
 826 

Пуцање прстима

 
 
 Пуцање прстима   
 на шаву панталона   
 за несметано вођење из Прадоуа   
 излази корпа пуна осушеног веша.      
  
 Пуцање прстима   
 а улазни камен се клима   
 кад дечак скочи   
 крочио након џиновског скока.      
  
 Пуцање прстима   
 и видећете Монтмартре   
 јер не мораш остати такав   
 засађено не радећи ништа.      
  
 Пуцање прстима   
 под забраном   
 по дрво   
 не заборављајући неколико ланчаника.      
  
 Ватра   
 на излазу из рова   
 било их је највише усхићених   
 галурин криво
 страхови блата   
 гомиле заборава   
 под бесмисленим пуцањем грожђа   
 суочити се са станарима смрти.      
  
  
 825 

Буди храст





 

 Пада киша, моја мајка
 и не може ништа задржати
 ни ноћу
 то прогања белу даму.
  
 Ћути, мој отац
 миловање пашњака
 сенка покрива светлост
 до овог краја лета.
  
 Пукне на дрвету
 од детета позив
 за остварење мисије
 са повратком сина.
  
 Медвеђа шапа
 одмарајући се на мом рамену
 завршава размотавањем мотка
 у добром управљању.
  
 Испунити
 гутљаји Духа
 тегле новог вина 
 без преласка преко брода
 не слути на добро за мирис јасмина
 у време побожности
 у порасту
 апсолутног дана.
  
  
 824