Онај који је прошао
њених ружичастих корака
испод глициније .
Из његовог Јеванђеља
висеће маркере од влакана ,
повреда малог прста .
Утабани шљунак
прочистио грло локвањ
неколико капи нектара .
Да ли је уживала
да отворите своје укусне пупољке
из наших кошница ?
Хоће ли се излећи ,
ову тугу ,
против носталгије наших мисли ?
О чему се ради ?
има ли живот смисао ?
може логика да цвета ?
Некако
били смо позвани
да разбијемо решетке наших кавеза .
277
Теарс соул виолина чекајући знање . Алармни против онога који лаже ово мало семена . У оружје прелио у овај век глупи диктат . Теарс гледајући у камеру дрво се тресе . Алармни тачка освете само удаљеност . У оружје суштински хладно депонована на прагу . Теарс par manque de chaleur желе на земљи . Алармни без тога иза брда узјахати службенике . У оружје прође мински воз que les vélos suivent . Теарс испред маузолеја цветају застареле године . Алармни без светла и музике лепршати транспаренте . У оружје насмејан епилог претвара у мистерију . Теарс рођења без бора tourne la Grand-Roue. Алармни врати се у земљу мртвих зелено биље у отвореним рукама . У оружје око реже пупчане кости d'un regard virginal. Теарс већ дебео спуштање очних капака . Алармни чађаве пламене траве сребрни мехурићи смрти . У оружје сан о сахрани без месечине . Теарс разбацани шут под нашим оловним степеницама . Алармни рани улазак са логом капом . У оружје опасан широким појасом ићи низ падину . Теарс у сунчаном рају речи се сударају . Алармни без покајања у шупљини белих земаља . У оружје на ивици рупе пелет овог човека . 276
Јакасерија речи у дрскости
до зрелог плода мутације
савремена заграда се затвара
затим отвара корак под називом.
Од превлаке до лагуна до шупљег мора
бубрези санолика
разумност рационалности
отишла из употребе .
О Богу који говори избегавањем
брутализирати оно што захтева
чула и страсти које одражавају брбљање
да хвали разуман разум .
Слама за зликовце
без писања без говора
узоран у перспективи
мазга прелази преко брода.
Имагинарно и свето
обилазити
у изопачености се роје импулси
капиларишу друштвено тело.
Пратите путању наниже
у светим спортским догађајима
у зачараним зенитима
превазишао материјализам.
Организујте чињенице ослањања
у одисеји емпатије
без квантизације
ови облици боље .
Ритуализовано волонтирањем
у великодушности
колективне емоције
покрећу литургијске кораке .
Клавирска музика са очаравајућим детлићима
видљиво велико од невидљивог
подсећа дигресијом
дубок звук проницљивости .
Хармоничан развој манастира
велика парадоксална тишина
на звук избоченог корена
обнови воде младости.
У супротности ове две компаније
вишак службеника
и незванични пролаз-зид
ван корака са неочекиваним интуицијама.
Очистити се од илузорних речи
седи да пронађеш своје речи
глагол носити
ублажити тривијализовану инкантацију.
речи и ствари
релевантност
истина
ђубрива матрица
манифестоване парадигме
тресући се
помешане поезије и мистицизма
цело биће .
Неми мистерије
откривено
причешће ћутања
раширених крила
у компатибилном азуру
ова тежња да буде срећан
у нежном лутању
само тренутак нашег живота .
275
Рани преријски асфодел
темпом белог коња
Завлачим се и потписујем ветар
преци дах .
Пролећни снег на снабдевању семафора
настаје истоимени слајд
до Каравађа невоља
замах тишине .
Фино исклесан ловачким рогом
трава се савија
у ходнику блиставих стена
Дух игра корак .
Крај потока бијели шатор
кроз дане и ноћи
проћи птицу сећања
поздрављајући празног медведа .
Моја рука на твом голом рамену
соларно руно покојни син
поседоваћете завршни бодеж
на јајету које треба оплодити .
Јер у пуноћи
одсечен од твојих леђа
препорођен сам
ле обзир нетакнут .
274
Сува пастила од менте Бунтовни акорд и спој ритма на сцени подригивање баук . Лош посао ефекат рукава изврстан леш позира на речи опне . Шта тела кувају до тремола трка у шуми стечено - стечени бодови касно је - морамо се вратити . Тихо лутање љубазне потраге креће под звезданим небом у разматрањима о исхрани . На пијаци на отвореном продају капе и ципеле под замкама преко народног дочека . Кокошке су очупане огољени зечеви са бубњевима и трубама посете страха и смрти . јабуке , нарциса и меда у круг - непомичан пролећни пљусак - пресавијени нож пре сечења шунке . Танке кришке живота суштина много више од постојања мудро слушање са пријатељима испред ватре . 272
Масиван удар
исечци речи
у рођењу дана
стреле истине .
ударајући успут
песка и прашине
колица штуцају
мајонез узима .
Шта ме брига за кључеве
будућности нема краја
да ово предјело
скраћена нада .
Правовремени прелив
поток обрве дру
у зазиданој јаруги
у флексибилном процепу мајског потока .
вратити се у живот
поносити се чињеницом намерно
игноришите канцеларијску замку
да буде непознати изабраник .
Торба за то
шавови који пролазе
пена и еликсир
толико љубави .
Без гола на леђима насилника
пољуби мики реп
низ травнату падину
до бујице очекивања .
Запечати слово и дух
ебановина једне ноћи позив
отвори талентовани стомак
... ситни снег .
273
Cette nuit à venir
à vivre en chair et en pensée
à renverser les murs
pour se faire comprendre .
Se recentrer est au carrefour de belles conquêtes .
Faire apparence est putréfaction annoncée ,
levée de la porte infernale ,
artefact des anciens désastres .
Attention
le nom imprononçable
est ce tombeau mouvant aux multiples entrées
bouleversant l'homme dépenaillé .
La conscience de l'existence
accueille l'approche du réel .
Donnons à l'amour
de quoi fabriquer l'amour .
Soyons transparent .
Vidons nos larmes acceptées
Restons amoureux .
L'humanité ,
les dieux et leurs rites se rappelant à nous .
Ayons le regard vif
porté sur un monde vivant .
Sortons de l'abîme .
Créons par le cri
les étoiles nouvelles .
Nos sanglantes blessures
nous mènerons vers le langage ,
où vivre la raison en haute mer
et nier toutes croyances .
Devant l'intelligence du désir de vivre
soyons le coq des horizons avant-tracés
qu'une vie entière
représente , foi figée et instable ,
en guérison de nos paysages intérieurs .
Il m'est donné d'être .
Aux modillons du chevet le bestiaire nous est offert
frais et agreste en ses arrangements floraux ,
un seul geste ,
... Ecoute enfin ....
As-tu songé à être libre ?
271
Les cris des frères et sœurs qui s'étreignent
en rondes chaleureuses
aux marges d'été
des mains maigres pommadent la pâte
de fleurs des champs
nuages pommelés
trouant leur manteau de pluie
pour une écoute singulière
et bondir sur le râble
des minérales églises
que le miroir ausculte
étrange retournement
à point d'heure
d'entre les brûlantes paroles
lentes poussières dévalant le rai de soleil
l'odeur emplit la pièce
il n'est de politesse
que formes vivantes et blessures saignantes
sons et lumières à l'unisson
l'œil bibelot délivrant la cohorte du langage
saisissante sangle
enserrant le mystère irréfragable
invisible errance
traçant noir sur noir
au carrefour des conquêtes
le signe du partage à venir
sur le sac de toile
à bout de bras tenu
en guise de viatique .
269
Sylvain .
Flûte andine à la sortie des garages
petit homme droit sur ses appuis
la bouille chafouine
et néanmoins indéfectiblement optimiste
ça balance et ça revient
cette verrue sur le nez
partie en espace
de ses harnais les tuyaux de l'air
montrent la piste du caravansérail
où s'arrêtent les chameaux de l'obscure évidence .
Elles balayaient devant leurs portes
les flèches pointues de la dérision
irrésistible amour
de tes genoux sensibles
Ô mon amour tamaris aux yeux doux .
En conversation avec la paresse
nous fûmes nus
haletants devant le grand désastre
le carnage jusqu'à la moelle
par dessus les gouffres
en agonie
испуњени ровови
par l'âcreté des égouts refluants.
Puis le temps à contre-jour fît le reste .
Le corps dénié nous éloignât
sur la pointe des pieds
père et fils morts
les oiseaux replièrent leurs ailes
plus vite se succédèrent
la forme et le sens donnés à la vie
mains et lèvres plaquées contre la vitre
à murmurer la table de multiplication
sur la buée des cœurs froids .
Mon enfant
les portes et fenêtres sont refermées
l'abîme contient le germe
des boites sans frein et sans refrain
éclatées à coups de burin
mes doigts en sang
agrippant la gouttière
ce tabernacle des eaux ligneuses
exposées au vol des étourneaux
emmenées déposées
sanglante beauté
puissantes enjambées finissant à cloche-pied
sous le pont de Grenelle
à ramasser quelques boulets de charbon dans le grand cabas noir .
Ô fils
au fil à fil
des statues de sel
que trouble la parole perdue
d'entre le visible et l'invisible
un pas sec cadenasse
le passage pneumatique de ton fauteuil roulant .
270
( Dessin de Sylvain GERARD )
Je vois, j'entends, je sens, je touche, ma gorge est sèche, il fait bon chaud . Le jour est mouillé de rosée, la lumière est blanche, les feuilles fraîches des arbres en printemps sont affamées de beauté . Et je change, à chaque seconde je change . J'évolue, je chevauche à hue et à dia le souffle de l'univers, et le monde change en moi . Je bois la résonnante transparence, et je transmets . Ma mission est de faire passer ce qui est au hasard de l'étincelle bâtisseuse . Patience, patience, mes os craquent les greniers se vident, la parole ouvre l'orifice de la gorge, je tends les voiles du coutre princier, et parfais le donné . Mon corps . Et c'est une chance que d'avoir un corps . Le corps de l'océan aux bulles d'air rendues, et c'est une chance d'être en tension aux estuaires de l'aube éternelle . C'est par la pratique personnelle, à contre-pied des accroupis de l'ombre , que rencontrer la froidure du matin, ouvre le cri de vie loin de l'amour-néant qui fût le notre . Mon être le plus cher, ce monde qui est en moi, plus grand que moi, l'autre moi . Je suis à toi . 268