All posts by Гаел ГЕРАРД

le chantre des allers et venus

   S'étonne d'apparaître en demi-lune   
Le chantre des allers et venus
L'étrange personnage de noir vêtu
A l'origine des questions :

Peut-on prendre ce qu'on nous donne ?
Faut-il magnifier ce qui est naturellement bon ?
N'y aurait-il pas au fond du fond le germe originel ?
Le sommeil n'est pas un voile sur la conscience
Il est le chevalier errant
La manifestation des offenses faites à la Vérité.
Aussi
Se lever de bon matin
Prendre appui sur la rambarde de la fenêtre
Ouvrir les yeux sur ce qui est
Accomplir le jour qui vient
Se refermer le soir venu
Respirer les sables de la tentation
A mesure de leur enfouissement
Dans l'océan des allers et venus.

Embarcation poussée par le vent
vers les terres de la reconstruction
Из руке у руку
Étreignant l'odeur des herbes arrachées
Glisser en long de pente
Visage en demi-lune
D'origine en origine.


402
( détail peinture de Frédérique Lemarchand )

petite main diaphane

   Petite main diaphane   
 posée sur la guipure du corsage   
 ourlée d'ombre   
 blessure chevillée   
 remous des souvenirs   
 dans l'aplomb   
 échos sans retour   
 de l'espérance agitée.    
  
 Au pavillon de Flore   
 s'évaporent les mousselines   
 narines ouvertes à l'odeur d'ambre   
 menuet coupé d'une gavotte   
 retombée burlesque   
 d'un feu ardent de cheminée   
 mécanique céleste   
 portant haut son panache.    
  
 Les cloches à toute volée   
 encerclent la campagne   
 au devant des loups   
 la fraise élisabéthaine fleurit   
 l'ancien esprit de la fontaine   
 virgule d'une auréole de larmes   
 les hommes précipités dans la fosse   
 les branchages frottant leurs membres au vent rusé.   
   
 Petite main diaphane   
 que la pluie desquame     
 la poussière de la route déroule la vague   
 romance à contrario   
 d'une nuit meurtrie   
 condamnant l'enfant qui vous observe   
 là contre le talus   
 à disposer de sa mère feinte.     

 
401

ces chants d’oiseaux

   Ces chants d'oiseaux   
qui nous accompagnent
sur le chemin
en creux de nos attentes
sont le plain-appel
de notre élévation.

Arc-en-ciel de cette aspiration
à nous rassembler
pour retrouver nos origines
réapparues chèvres folles
en haut du rocher des offrandes.

Même en janvier
la fraîche matinée
courbe le besogneux
sous la fourche des simplicités.


400

Љубавни филтар

   Љубавни филтар   
са симфонијским маглама
успон дизати се
усне приморја.

светлосни фоликул
носећи џеп за мед
и лецхон нежности
савија се на поветарцу.

Мани суцон
на рамену
облак се диже и спушта
коралне баријере.

тражим те
кроз влажни вријесак
око Хоруса на челу
мала мрежаста рука.

Она одећа
постављен на ограду
очи пасу невидљиво
моја проповједаоница мрвица.

Фелибриге
манне ноћи
тече по ивицама
дете са дрвеним ципелама.

црни лук
код бучних водопада
низбрдо
учините да ваш осмех преличи.

Си лепа
Видим те са заборавном страшћу
попрсје испод свиле
од стреле светлости.

Дрвеће је тако високо
па од лепих гранчица
него седећи њишући се на свом штапу
Поздрављам плодове својих мисли.

Жетва ће се обавити на јесен
ујутру свеже од ове обавезе
слатка мачја шапа
нека ветар дува.


399

Тело каже

 Тело каже   
 одлутајући од онога што долази   
 забава и мистерија   
 на обалама   
 коцкице бачене у храну.  
    
 Славни долазак   
 време пролази   
 тако да живе   
 замах јасног смеха   
 и млеко из твојих груди.  
    
 Пут узбрдо   
 до промуклог грла   
 мишји крик змајева   
 pose d'un reflet d'ambre   
 la fleur éternelle.   
   
 Ма мие   
 aux draps froissés   
 mes doigts ne peuvent   
 него да отворим врата палате   
 où renaître en creux et en bosses.    
  
 Палинодија понуда   
 трговац четири годишња доба   
 неће проћи   
 у геј струји   
 гвоздени точкови на тротоару.  
    
 Одвежите траке за забаву   
 Морски пас   
 кинески лампиони   
 бандонеон прикрива   
 више од једне соли.    
  
 Нека полижеш врх носа   
 уз химере замка   
 јаше ноћу крај стражарских кула   
 бела и шикља   
 доћи ће вам месец.   

   
398

једноспратна кућа

   Резнице су сигнализиране   
са сувим јесењим лишћем
у срећном друштву
стајања отворених лица.

Кућа је на једном нивоу
само се сагни
да се удају и живот и смрт
дубоко срце временских размера.

Око
небо и хоризонт
таласи зеленила
простор за померање.

Свети закон обликује стену
издубљује чашу
бистра фонтана понуђена посвећеном
очи да се виде.

Потврдите размену одласка
тамни кругови на образима
ово дисфрактирано присуство
из наше заједничке супстанце.

на путу за сутра
а да путања не мења звук
наших корака у успону ка месту
где депоновати самце.


397

магловито камење

  магловито камење   
остаци уклетих ходника
уздиже се изнад земље
лутајући војник
наших расутих душа.

Овде гвожђе боли
убија и муца
закон непокретности
у поворци дивљих животиња
тканине се боре.

У шупљини долина
овце пасу
проћи црног јахача
у својој звецкавој справи
очи црвене од крви.

Масакр месождера
чак и вукови беже
преко стене
са глатком кавалкадом
да аутан ветар врти.

Приложени стомаки
руке подигнуте до челичне рукавице
конопља дише
уморан
лепотица испушта тихо звецкање.

Церусе шпијунира жеље
фреска је депонована
испод оквира
тајна путна тачка
само зрнце коже.


396

пламен цвет раку

   Бриљантно гримизно   
при отварању пртљажника
хиљаде огњених цветова.

ће изабрати
церамиц импс
према пламену.

Од врата до врата
понуђени предмети
ивер и пукотина певају.

смех маска
у сенци штале
уобичајени голуб је узнемирен.

Од пролаза до пролаза
на прагу
плесати светлеће лопте.

Раку проглашава своју судбину
бити на ивици
прелепо место душе.


395

глас са онога света

   Глас са другог света   
тако лепа краљица као море
погнут за тренутак.

У пуном месецу
да ли мораш да сазнаш
за тако мало времена ?

Иди својим путем
наређења и нереда
преко брда и дола.

И хајде да се савијемо
коленом до земље
гледајући у страну.

У плодно доба пролећа
дешавања упирући нос
лепота сећања.

У присуству богова
тачка дитхеринга
тишина се гради.

Музика копа небо
радости и туге
до најсвежије воде.


394

Regards croisés d’écritures froissées

 будућа жена  
са свиленим прашницима
једном гледано
отисак лепоте
видели смо се
мој пријатељ из жетве
напредујући у редовима
regards croisés
згужвано писање.

Искакање из кревета
по јутру затворених очних капака
тачка романтике
морао да узме кломпе
и упали шибицу
запалити ватру припремљену претходне ноћи
са папиром, потпалу и балван
не пробудивши дете.

На Божић
биле су поморанџе
плетене рукавице
а кутија пуна колача
одмарајући се на зраку сунца,
питати се
испоручујући смисао света
по кључевима знања
дахом покривача.


393