Мени рафали гласа pour dire que l'on est vivantet qu'importe sa propre viesi l'entrechat est présentdanse au dessus d'un lit de narcissesau printemps d'une collation avec le beaudécollation du mentalen osmose avec la rencontreса оним што је тамо vers l'élévation de Soi. Au souci d'être vraisans le souci d'avoir à le montreren ascension doucecette curieuse viesans cul ni têtesi ce n'est le devoir de refléterle manque et la quêtesans que paraissela rive opposéedans le silence du sans-regret.
660
Нисам био вољан да оставим ове трагове у песку иглице клеке пецкале су длан детињство је бацило поглед на Пломб ду Цантал докле год је нежна рука лежала на његовом рамену. Главе чичка су биле откинуте чобанин је трчао иза стада које је ухватило муву снопови су били тешки на великом малчу л'арц - ин - небо је иза насипа подигло дискретан осмех. Држао сам штап чврсто да доведе краве из појила писати знакове на голој земљи и учини да звижди у ваздуху. Бака је бежала од рака излазак на хладноћу похлепан њен човек да малог превише ради. Петао пре него што се правилно искрвари замахнула крилима енергично и неколико капи крви са посуде запалио каменчиће штале. Викање није била моја јача страна до подвала није дошло да ме бичују код ормарића била је моја обавеза према хладном пљуску овог краја лета. Мали чамци од борове коре пловио по локви пута ветар је тукао капке о црни камен на овом месту је било много духова. Јело од сочива истоваривао своје каменчиће поред камина где су се сушиле кухињске крпе. Стави му кломпе и четири по четири пењу се звучним степеништем у собу за пацове пун мириса слане свињетине. Ветар је био мучан
ин јурећи кроз трапилу тавана Пјеро је намеравао да оде у Индокину према овој џунгли хиљаду пута призваној на линолеуму наше париске спаваће собе моја сестра и ја. 659
